*MAGIC SYMBOLS*
3 posters
:: The Bronze :: RPG serije foruma
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2 
*MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Uto Mar 27, 2012 10:38 pm
U jednom trenutku jedan simbol je izasao iz praznine u nasu dimeniziju i na taj nacin prouzrokavao totalno suderanja izmedju raznih dimenzija!
Dobrodosli na Zemlju u ne takoj dalekoj buducnosti!
Sirom planete otvaraju se razne dimenzione rupe donoseci razna bica! Cela Zemlja postaje preplavanja demonima i bicima iz najgorih nocnih mora!
Ali ne nisu nasim Herojima glavni oni neprijatelji!
Najveci nasi neprijatelji su nosioci Haos simbola koji imaju samo jedan cilj a to je sjedinjavanje svih dimenzija u jedno ukratko receno da stvore svemir onakav kakav je bio pre postanka-Praznina!
Prica na pocetku prati pojedinacne price svakog od nas (dakle svaki lik moze- "siroko mu polje" - da priča sotvenu priču i da prozivljva soptvene avanture) kasnije mi se svi nalazimo na jednom mestu i udruzenim snagama krecemo u borbu protiv Haos simbola.
PS: Dok smo svi razdvojeni a i kasnije bilo bi lepo da u podnoziju svakog posta da napisite ime vaseg lika da bi bilo bolje pregledno koliko i meni koji cu da vodim racuna o poenima toliko i vama
I pre nego sto budemo krenuli sa igrom da nesto kazem za kraj:
Kao sto sami mozete da primitie ova RPG tema je nesto drugacija od ostalih je vise cisti RPG nego sama serija s obzirom da imate poene za svakog lika i pravu borbu ali zbog same price kao i nacin pricanje price (iako je vise RPG) ovo je ipak RPG serija jer mozete dok smo svi podeljeni tako i kasnije kada smo zajedno da uvodite druge likove u pricu i da se zezamo i cavrljamo do mile volje
PS: Pre nego sto pocnete da kukcate ovde napravite vaseg lika
Poslednji put izmenio Dr.Jackson dana Pet Apr 06, 2012 7:47 am, izmenio ukupno 4 puta
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Sre Mar 28, 2012 7:19 am
Stari grad Koznik
Posle udara ogromne vatrene lopte budim se sav izbezumljen
Ja: Uh.vec je jutro...cekaj a zasto sam ja ovde? Aaaa Boze sta mi se desilo sa grudima!!!
Skinuo sam kosulju i video sam vatru u obliku staroslovenskog simbola Kolovrata kako gori po mojim grudima.
Ja: Aaaa ali pece sunce tu kalajisano!!!! Gasi se se!!! Gasi se bre!!!
Poceo sam da je udaram kosuljom kako bi je ugasio ali nije pomoglo. Peklo je kao da me zivog spaljuju ali nekim cudom nije se sirilo ka ostalim delovima tela cak vise vatra nije isla ni udubinu! Bila je to prava vatrena tetovaza! Suze mi krenuse od strahovitog bola koja je ta "tetovaza" pravila. Nisam vise mogao da izdrzim! Ne vise samo molim te ne vise! Ugasi se prokletinjo jedna! Bile su misli koje su se motale stalno po mojoj glavi. Poceo sam da se valjam po travi ali nekim cudom vatra se nije ni sirila po njoj iako je je na par mestima bila suva toliko da bi je pikavac cigare zapalio.
Valjajuci se po travi nisam primetio granicu tvrdjave i niz veoma strmo brdo poceo sam da sam se spustam obrcuci se kao neko vatreno deblo. Bol je bio nepodosljiv toliko da nisam mogao vise da mislim ni o cemu. Jedino pitanje na koje sam se pitao neko vreme bilo je : "Ko sam ja?" ,a onda sam video veliki ozeljak na ruci na kom je pisalo "Xell"
Xell? Sta to znaci? Da nije to mozda moje ime?
Avaj,bilo je kasno za svako razmislajnje jer u tom trenutku vise nista nisam znao.
Posle udara ogromne vatrene lopte budim se sav izbezumljen
Ja: Uh.vec je jutro...cekaj a zasto sam ja ovde? Aaaa Boze sta mi se desilo sa grudima!!!
Skinuo sam kosulju i video sam vatru u obliku staroslovenskog simbola Kolovrata kako gori po mojim grudima.
Ja: Aaaa ali pece sunce tu kalajisano!!!! Gasi se se!!! Gasi se bre!!!
Poceo sam da je udaram kosuljom kako bi je ugasio ali nije pomoglo. Peklo je kao da me zivog spaljuju ali nekim cudom nije se sirilo ka ostalim delovima tela cak vise vatra nije isla ni udubinu! Bila je to prava vatrena tetovaza! Suze mi krenuse od strahovitog bola koja je ta "tetovaza" pravila. Nisam vise mogao da izdrzim! Ne vise samo molim te ne vise! Ugasi se prokletinjo jedna! Bile su misli koje su se motale stalno po mojoj glavi. Poceo sam da se valjam po travi ali nekim cudom vatra se nije ni sirila po njoj iako je je na par mestima bila suva toliko da bi je pikavac cigare zapalio.
Valjajuci se po travi nisam primetio granicu tvrdjave i niz veoma strmo brdo poceo sam da sam se spustam obrcuci se kao neko vatreno deblo. Bol je bio nepodosljiv toliko da nisam mogao vise da mislim ni o cemu. Jedino pitanje na koje sam se pitao neko vreme bilo je : "Ko sam ja?" ,a onda sam video veliki ozeljak na ruci na kom je pisalo "Xell"
Xell? Sta to znaci? Da nije to mozda moje ime?
Avaj,bilo je kasno za svako razmislajnje jer u tom trenutku vise nista nisam znao.
Xell
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Sre Mar 28, 2012 8:16 am
Vatikan, trg Svetog Petra
Izlazim iz Apostolske palate
Otac Đorđo: Andersene! Čekaj!
Ja: Đorđo, požurite, moram da se vratim na ratište. Moj posao je tamo, ne u Vatikanu.
Otac Đorđo: Zapravo, sada ti je posao na drugom mestu. Papin nalog...
Ja: Moj posao je da uklonim nevernike, ne da čuvam decu!
Otac Đorđo: Znam, ali ne ideš u semenište. Ovo je drugačije.
Ja: Šta treba da uradim? *zastajem*
Otac Đorđo: Šalju te u Segedin, neko je provalio u samostan i poubijao sve monahe. Treba im neko tvojih sposobnosti da to istraži.
Ja: To već zvuči kao nešto što mogu da uradim. Kad imam let do tamo?
Otac Đorđo: Poleće za dva sata, ovde imaš sva dokumenta koja su ti potrebna da pređeš granicu i sve što ti je potrebno da preneseš mačeve.
Ja: Da li imate još neke informacije?
Otac Đorđo: Ne, to je sve za sada.
Ja: Božji posao ne sme da čeka.
Otac Đorđo: Andersene! Čekaj, imam još nešto da te pitam...
Ja: Da, Đorđo?
Otac Đorđo: Andersene, razumem da si sada neka vrsta heroja, ali da li si morao da iscrtaš te tetovaže? Ne priliči sveštenom licu.
Ja: I nisam ih ja iscrtao. Same su se pojavile posle zasede. To je znak od Boga da je ovo što radim Njegova volja.
Otac Đorđo: Da... *skeptičan pogled* Javi kada nešto saznaš!
Odlazim do kapije Vatikana gde zovem taksi i odlazim na aerodrom.
Izlazim iz Apostolske palate
Otac Đorđo: Andersene! Čekaj!
Ja: Đorđo, požurite, moram da se vratim na ratište. Moj posao je tamo, ne u Vatikanu.
Otac Đorđo: Zapravo, sada ti je posao na drugom mestu. Papin nalog...
Ja: Moj posao je da uklonim nevernike, ne da čuvam decu!
Otac Đorđo: Znam, ali ne ideš u semenište. Ovo je drugačije.
Ja: Šta treba da uradim? *zastajem*
Otac Đorđo: Šalju te u Segedin, neko je provalio u samostan i poubijao sve monahe. Treba im neko tvojih sposobnosti da to istraži.
Ja: To već zvuči kao nešto što mogu da uradim. Kad imam let do tamo?
Otac Đorđo: Poleće za dva sata, ovde imaš sva dokumenta koja su ti potrebna da pređeš granicu i sve što ti je potrebno da preneseš mačeve.
Ja: Da li imate još neke informacije?
Otac Đorđo: Ne, to je sve za sada.
Ja: Božji posao ne sme da čeka.
Otac Đorđo: Andersene! Čekaj, imam još nešto da te pitam...
Ja: Da, Đorđo?
Otac Đorđo: Andersene, razumem da si sada neka vrsta heroja, ali da li si morao da iscrtaš te tetovaže? Ne priliči sveštenom licu.
Ja: I nisam ih ja iscrtao. Same su se pojavile posle zasede. To je znak od Boga da je ovo što radim Njegova volja.
Otac Đorđo: Da... *skeptičan pogled* Javi kada nešto saznaš!
Odlazim do kapije Vatikana gde zovem taksi i odlazim na aerodrom.
Otac Andersen
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Sre Mar 28, 2012 9:59 am
Mali vodopad na seoskoj reci duboko u sumi.
Budim se i naglo skacem. Zamanta mi se, pa sednem na obliznji kamen. Voda zubori dok se na njoj okrepljuje jedna svraka. Blagi povetarac struji kroz krosnje cetinara. Priroda izvodi savrsenu simfoniju.
Hvatam se za glavu zbog neugodnog pritiska koji osecam. Pridjem reci da se umijem, pitajuci se kako li sam se nasla ovde. Poslednje cega se secam je kako zakljucavam radnju i krecem nekud... Verovatno ovde, ali sve je tako cudno. I dok pruzam ruke ka vodi na levoj saci, u korenu palca, bas ispod narukvice koju su mi majka i otac ostavili pre nego sto ce krenuti put sveta, primecujem nesto.
To je neki simbol. Lici na tetovazu, ali nesto mi govori da nije nimalo obicna. Uostalom, ne secam se da sam uopste zelela jednu, a kamoli da sam je uradila...
Cudno. Osecam se drugacije, ali smireno.
Krecem put kuce, dok hiljade nekih nerazjasnjivih misli prolece kroz moju glavu.
Budim se i naglo skacem. Zamanta mi se, pa sednem na obliznji kamen. Voda zubori dok se na njoj okrepljuje jedna svraka. Blagi povetarac struji kroz krosnje cetinara. Priroda izvodi savrsenu simfoniju.
Hvatam se za glavu zbog neugodnog pritiska koji osecam. Pridjem reci da se umijem, pitajuci se kako li sam se nasla ovde. Poslednje cega se secam je kako zakljucavam radnju i krecem nekud... Verovatno ovde, ali sve je tako cudno. I dok pruzam ruke ka vodi na levoj saci, u korenu palca, bas ispod narukvice koju su mi majka i otac ostavili pre nego sto ce krenuti put sveta, primecujem nesto.
To je neki simbol. Lici na tetovazu, ali nesto mi govori da nije nimalo obicna. Uostalom, ne secam se da sam uopste zelela jednu, a kamoli da sam je uradila...
Cudno. Osecam se drugacije, ali smireno.
Krecem put kuce, dok hiljade nekih nerazjasnjivih misli prolece kroz moju glavu.
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Čet Mar 29, 2012 7:04 am
Stari grad Koznik,podnozije-Milentija
Probudio sam se lezeci potbuske pokraj puta.Ni sam ne znam koliko sam padao niz brdo na cijem vrhu nalazila se tvrdjava Koznik. Dodirnuo sam travu koja je glatko prolazila kroz moje prste poput nekog najfinije svile. Okrenuo sam se na ledja i ugledao sam veoma tamne oblake. Bili su crnji od same noci. Nesto nije bilo uredu.
Hladan vetar lagano je prelazio pokraj mojih golih grudi. Tada osetih neko peckanje koja me podseti na neopisivu strasnu bol koja sam doziveo na kada sam bio na tvrdjavi. Mogao sam da se setim kako mi je gorela vatra u obliku Kolovrata.Ta bol me je naterala da se svega setim. Ustao sam brzo i pogledao ponovo onu vatrenu tetovazu koja se sada samo peckala. Bilo je cudno. Tetovaza vise nije gorela vec je bila crna kao i svaka druga ali sam dodir preko tog crnila izazivalo je neko peckanje i ponovno secanje na onu neopisivu bol.
Pogledao sam moje plave farmerke. Pomislih: "Dobro je bar su one jos uredu za razliku od majce koja je verovarno ostala gore na tvrdjivi."
Kada sam pogledao tvrdjavu ponovo nisam ocima mogao da verujem da sam se zaista skotrljao cak u Milentiju. Bilo je nestvarno! Cini mi se kao da me je neko prebacio cak dovde a prihvatajuci cinjenicu da mi skoro nije bilo nista (osim par posekotina) sve vise i vise sam verovao u to.
Ja: U redu...hajde da krenem ja polagacko kuci.
Kada sam pogledao ulicu video sam nesto veoma nevorovatno da ne kazem da nisam mogao da poverujem svojim ocima. Umesto puta za Brus isped mene pruzala se jedna neuredna ulica.
Zgrade su bile unistene a onaj hladan vetar pravio je zvukove nalik skirpanju tek otvorene krede od novu tablu.
Tada pomislih: "Odakle ovaj grad zaboga ovde? Sta se desilo sa onim kucama?"
Jedino sta sam video bio je jednan stariji covek ,reklo bi se da je Azijat, koji je drzao katanu u ruci.
Probudio sam se lezeci potbuske pokraj puta.Ni sam ne znam koliko sam padao niz brdo na cijem vrhu nalazila se tvrdjava Koznik. Dodirnuo sam travu koja je glatko prolazila kroz moje prste poput nekog najfinije svile. Okrenuo sam se na ledja i ugledao sam veoma tamne oblake. Bili su crnji od same noci. Nesto nije bilo uredu.
Hladan vetar lagano je prelazio pokraj mojih golih grudi. Tada osetih neko peckanje koja me podseti na neopisivu strasnu bol koja sam doziveo na kada sam bio na tvrdjavi. Mogao sam da se setim kako mi je gorela vatra u obliku Kolovrata.Ta bol me je naterala da se svega setim. Ustao sam brzo i pogledao ponovo onu vatrenu tetovazu koja se sada samo peckala. Bilo je cudno. Tetovaza vise nije gorela vec je bila crna kao i svaka druga ali sam dodir preko tog crnila izazivalo je neko peckanje i ponovno secanje na onu neopisivu bol.
Pogledao sam moje plave farmerke. Pomislih: "Dobro je bar su one jos uredu za razliku od majce koja je verovarno ostala gore na tvrdjivi."
Kada sam pogledao tvrdjavu ponovo nisam ocima mogao da verujem da sam se zaista skotrljao cak u Milentiju. Bilo je nestvarno! Cini mi se kao da me je neko prebacio cak dovde a prihvatajuci cinjenicu da mi skoro nije bilo nista (osim par posekotina) sve vise i vise sam verovao u to.
Ja: U redu...hajde da krenem ja polagacko kuci.
Kada sam pogledao ulicu video sam nesto veoma nevorovatno da ne kazem da nisam mogao da poverujem svojim ocima. Umesto puta za Brus isped mene pruzala se jedna neuredna ulica.
Zgrade su bile unistene a onaj hladan vetar pravio je zvukove nalik skirpanju tek otvorene krede od novu tablu.
Tada pomislih: "Odakle ovaj grad zaboga ovde? Sta se desilo sa onim kucama?"
Jedino sta sam video bio je jednan stariji covek ,reklo bi se da je Azijat, koji je drzao katanu u ruci.
Xell
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Čet Mar 29, 2012 7:47 am
Posle nekog vremena. Prilaz mojoj kuci u gradu.
Dok sam zatvarala vrata svog automobila ulicom je prolazila komsinica Jelena.
Jelena: "Hej, da li si danas uhvatila neku dobru fotografiju?"
I tada mi se sve vratilo. Pored starih stvari, fotografija je bila moja pasija. Tog dana sam otisla do obliznje sume cijim srcem je tekla najcistija reka u siroj okolini. Nadala sam se da cu uhvatiti savrsen zrak sunca, a onda odjednom kao da mi se prispavalo. Pocela sam da padam i tonem u san, iako sam bila potpuno svesna. Borila sam se sa tim neopisivim osecanjem, dok na kraju nisam popustila. A moj omiljeni aparat... Verovatno je otisao niz reku. Posle krace pauze progovorih:
Ja: "Ah, nisam uspela... Jednostavno nije bio moj dan."
Jelena: "Bice bolje drugi put. Nego, htela sam nesto da svratim do tebe, da te priupitam."
Ja: "Hajde!"
Nisam se ni izula kako valja kad su iz dnevne sobe pohrlili ljudi. 'Srecan rodjendaaaaaaaan!', viknuli su svi odjednom. A ja sam, onako sa jednom patikom na nozi, a drugom u ruci, krenula da primam cestitke od svakog pojedinacno. 'Stvarno niste trebali!', govorila sam im dok smo se konacno smestali u dnevnu sobu, koja je sad izgledala kao cirkus. Sve je prstalo od boja, flasa i plasticnih tanjira. Nisam mogla da verujem... Bila sam zaboravila i sopstveni rodjendan. Zabavljali smo se, jeli, pili do u sitne sate, a onda je doslo vreme za kratki rastanak. Sa mnom su ostali samo najblizi prijatelji.
Marko: "Covece, nikad se necu navici. Imas 23 godine, 2 metra u visinu, ali i dalje si jedno veliko dete."
Ja: "Sta bi to trebalo da znaci?
"
Katarina: "Pusti ga, malo vise je popio."
Rade (kao da peva narodnjake): "Vreme je da se rastajemoooooo!"
Ja: "Ljudi... Hvala vam, danas je bio poseban dan!"
Katarina: "Za to sluze prijatelji!"
Sve je to bilo lepo, ali nisam mogla ni da pretpostavim sta ce se desiti. Cim sam uzela Radetovu jaknu, ona tetovaza je pocela da pecka. Opet mi se zamantalo. Kad sam otvorila oci, nisam mogla da verujem u ono sto sam videla. Troje mojih najboljih prijatelja lezalo je bezivotno ispred ulaznih vrata. Ukoceni i izbezumljeni izrazi na njihovim licima su me probadali. Nedaleko od kuce videla sam mracnu spodobu kako se tetura, ostavljajuci za sobom trag sveze krvi mojih prijatelja.
A onda sam se prenula. Verujem da su mi oci bile iskolacene od straha dok su me prijatelji pitali sta se desava. 'Ne, ne smem im nista reci! Ne smeju napustiti kucu! Rekla sam im da me sacekaju u kuci dok ja nesto uzmem iz kola, i za divno cudo, poslusali su me. Iako nisam znala sta se upravo desilo, sta je to sto sam videla, da li ce se i kada to desiti, odlucno sam krenula napolje, uzimajuci u sake drevni kratki mac pohabanih korica, moje porodicno nasledstvo. Posto nisam znala na sta cu naici napolju, rekla sam prijateljima da odmah dolazim i otvorila vrata.
Utroba mi se vec prevrtala, ali ja sam nastavljala dalje. Nisam smela da stanem.
Dok sam zatvarala vrata svog automobila ulicom je prolazila komsinica Jelena.
Jelena: "Hej, da li si danas uhvatila neku dobru fotografiju?"
I tada mi se sve vratilo. Pored starih stvari, fotografija je bila moja pasija. Tog dana sam otisla do obliznje sume cijim srcem je tekla najcistija reka u siroj okolini. Nadala sam se da cu uhvatiti savrsen zrak sunca, a onda odjednom kao da mi se prispavalo. Pocela sam da padam i tonem u san, iako sam bila potpuno svesna. Borila sam se sa tim neopisivim osecanjem, dok na kraju nisam popustila. A moj omiljeni aparat... Verovatno je otisao niz reku. Posle krace pauze progovorih:
Ja: "Ah, nisam uspela... Jednostavno nije bio moj dan."
Jelena: "Bice bolje drugi put. Nego, htela sam nesto da svratim do tebe, da te priupitam."
Ja: "Hajde!"
Nisam se ni izula kako valja kad su iz dnevne sobe pohrlili ljudi. 'Srecan rodjendaaaaaaaan!', viknuli su svi odjednom. A ja sam, onako sa jednom patikom na nozi, a drugom u ruci, krenula da primam cestitke od svakog pojedinacno. 'Stvarno niste trebali!', govorila sam im dok smo se konacno smestali u dnevnu sobu, koja je sad izgledala kao cirkus. Sve je prstalo od boja, flasa i plasticnih tanjira. Nisam mogla da verujem... Bila sam zaboravila i sopstveni rodjendan. Zabavljali smo se, jeli, pili do u sitne sate, a onda je doslo vreme za kratki rastanak. Sa mnom su ostali samo najblizi prijatelji.
Marko: "Covece, nikad se necu navici. Imas 23 godine, 2 metra u visinu, ali i dalje si jedno veliko dete."
Ja: "Sta bi to trebalo da znaci?
"Katarina: "Pusti ga, malo vise je popio."
Rade (kao da peva narodnjake): "Vreme je da se rastajemoooooo!"
Ja: "Ljudi... Hvala vam, danas je bio poseban dan!"
Katarina: "Za to sluze prijatelji!"
Sve je to bilo lepo, ali nisam mogla ni da pretpostavim sta ce se desiti. Cim sam uzela Radetovu jaknu, ona tetovaza je pocela da pecka. Opet mi se zamantalo. Kad sam otvorila oci, nisam mogla da verujem u ono sto sam videla. Troje mojih najboljih prijatelja lezalo je bezivotno ispred ulaznih vrata. Ukoceni i izbezumljeni izrazi na njihovim licima su me probadali. Nedaleko od kuce videla sam mracnu spodobu kako se tetura, ostavljajuci za sobom trag sveze krvi mojih prijatelja.
A onda sam se prenula. Verujem da su mi oci bile iskolacene od straha dok su me prijatelji pitali sta se desava. 'Ne, ne smem im nista reci! Ne smeju napustiti kucu! Rekla sam im da me sacekaju u kuci dok ja nesto uzmem iz kola, i za divno cudo, poslusali su me. Iako nisam znala sta se upravo desilo, sta je to sto sam videla, da li ce se i kada to desiti, odlucno sam krenula napolje, uzimajuci u sake drevni kratki mac pohabanih korica, moje porodicno nasledstvo. Posto nisam znala na sta cu naici napolju, rekla sam prijateljima da odmah dolazim i otvorila vrata.
Utroba mi se vec prevrtala, ali ja sam nastavljala dalje. Nisam smela da stanem.
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Čet Mar 29, 2012 11:22 am
Nekoliko sati kasnije u avionu Vatikana
Monah: Oče, izvinjavam se što vas prekidam u molitvi, pilot želi da vas vidi.
Ja: Amen... Nema veze, upravo sam završavao. Da li je rekao zašto me zove?
Monah: Ne, samo je rekao da vas dovedem.
Ja: Uredu, recite mu da odmah dolazim.
Dok je monah izlazio iz odeljka za molitvu pogledao sam kroz prozor. Napolju je mrkli mrak, ali kako? Proverio sam sat i pokazivao je 2 posle podne. Nešto ozbiljno nije uredu. Dok sam razmišljao o ovome nisam vodio računa o tavanici i...
Ja: JAO!
udario glavom u plafon... 2,20 koliko sam visok zaista nije pomagalo na mestima pravljenim za prosečne osobe. Pokupio sam sa poda mačeve, zakačio ih za pojas i još trljajući teme krenuo ka pilotovoj kabini.
Ja (pilotu): Zvali ste me?
Pilot: Da, prema autopilotu, mi se nalazimo iznad Mađarske, ali pogledajte ovo. *pokazuje mi navigaciju*
Ja: Uz svo poštovanje, ali ja sam sveštenik, ne pilot. Recite mi šta je tu neobično.
Pilot: Čudno je to što se na međusobnoj udaljenosti od svega 50 km nalaze Tokio i Pariz i što je još čudnije, oba se nalaze u Mađarskoj.
Ja: Mora da je neka greška...
Pilot: Nema greške, proverio sam sa kontrolom leta iz Pariza, Tokia i Budimpešte, svi se javljaju i potvrđuju da nije greška tehničke prirode, ali im nije jasno šta se to događa.
Ja: Lucifer pokušava da nas skrene sa pravog puta, podesi kurs ka Segedinu i ne skreći šta god da se dogodi.
Pilot: Ali, možda je bolje da...
Ja: NEMA RASPRAVE! PRAVAC SEGEDIN!
Pilot: Uredu...
Ja: Idem da se molim, ako vam budem ponovo bio potreban, ne zovite me. *izlazim iz pilotske kabine*
Dok sam išao ka oltaru pogledao sam kroz prozor i imao sam šta i da vidim. Kroz prozor se videla vatrena kugla koja se brzo približavala avionu. Sve što sam stigao da uradim pre nego što je udarila u bok aviona tik uz mene je da zaštitim oči rukom. Uz prasak je nestala cela strana aviona i snažna vazdušna struja me je izvukla iz aviona i odnela u tamu.
Monah: Oče, izvinjavam se što vas prekidam u molitvi, pilot želi da vas vidi.
Ja: Amen... Nema veze, upravo sam završavao. Da li je rekao zašto me zove?
Monah: Ne, samo je rekao da vas dovedem.
Ja: Uredu, recite mu da odmah dolazim.
Dok je monah izlazio iz odeljka za molitvu pogledao sam kroz prozor. Napolju je mrkli mrak, ali kako? Proverio sam sat i pokazivao je 2 posle podne. Nešto ozbiljno nije uredu. Dok sam razmišljao o ovome nisam vodio računa o tavanici i...
Ja: JAO!
udario glavom u plafon... 2,20 koliko sam visok zaista nije pomagalo na mestima pravljenim za prosečne osobe. Pokupio sam sa poda mačeve, zakačio ih za pojas i još trljajući teme krenuo ka pilotovoj kabini.
Ja (pilotu): Zvali ste me?
Pilot: Da, prema autopilotu, mi se nalazimo iznad Mađarske, ali pogledajte ovo. *pokazuje mi navigaciju*
Ja: Uz svo poštovanje, ali ja sam sveštenik, ne pilot. Recite mi šta je tu neobično.
Pilot: Čudno je to što se na međusobnoj udaljenosti od svega 50 km nalaze Tokio i Pariz i što je još čudnije, oba se nalaze u Mađarskoj.
Ja: Mora da je neka greška...
Pilot: Nema greške, proverio sam sa kontrolom leta iz Pariza, Tokia i Budimpešte, svi se javljaju i potvrđuju da nije greška tehničke prirode, ali im nije jasno šta se to događa.
Ja: Lucifer pokušava da nas skrene sa pravog puta, podesi kurs ka Segedinu i ne skreći šta god da se dogodi.
Pilot: Ali, možda je bolje da...
Ja: NEMA RASPRAVE! PRAVAC SEGEDIN!
Pilot: Uredu...
Ja: Idem da se molim, ako vam budem ponovo bio potreban, ne zovite me. *izlazim iz pilotske kabine*
Dok sam išao ka oltaru pogledao sam kroz prozor i imao sam šta i da vidim. Kroz prozor se videla vatrena kugla koja se brzo približavala avionu. Sve što sam stigao da uradim pre nego što je udarila u bok aviona tik uz mene je da zaštitim oči rukom. Uz prasak je nestala cela strana aviona i snažna vazdušna struja me je izvukla iz aviona i odnela u tamu.
Otac Andersen
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Pet Mar 30, 2012 4:29 am
Azijat se nalazio na asfaltu razbijenog misterioznog grada. Svojom desnom rukom drzao je svoju katanu dok je sedeo savijenih nogu razmisjajuci o necemu. Stari covek podize glavu prema a onda rece:
-Ta tetovaze na grudima nije obicna!
Pomislih kako je samo znao da nije obicna. Doduse znao sam samo da ju je vatra napravila ali sama ta cinjenica da me je bolela kao da me zivog peku ,a pri tome da me nije zivog spalila govorila mi je da nesto ima u njoj jer da sam pokusao sam da napravim takvu neku tetovazu verobvatno bi do sada postao jedan ugarak i nista vise. Bilo je nesto magicno u njoj ,a sto nisam znao. Mozda ovaj tajanstveni samuraj to zna ali tada mi je sinulo. Nisam vise mogao da izdrzim poceo sam da vicem:
-Otkud ovaj grad ovde?!!! Otkud ti znas srpski!! I otkud majketi znas da ova tetovaza nije normalna?!!!!
Tada Matori poce da smeje najglasnijim smehom koje sam ja ikada cuo a onda rece:
-Na svako tvoje pitanje ja ti mogu dati odgovor. Vidis i ja imam slicnu tetovazu na ledjima.
Samuraj se okrenu a zatim skine onaj svoj mantil i pokaza ledja. Tetovaza je bila u obliku katane i pruzalae od vrata pa sve do slabine. Bila je ogromna i sa neverovatno puno detalja. Pomsilih ako je mene ovako bolelo kako li je tek njega bolelo dok mu je vatra pravila ovo cudo. Bio sam zapanjen!
Veliki majstor okrenu se prema meni a zatim rece:
-Verovatno ti nista nije jasno zar ne?
-Jasta ,rekao sam.
-Pa kao prvo znam vas jezik jer ova tetovaza nosi moc koja mi omogucava da razumem svaki jezik.
-Tetovaza to moze?-rekao sam zapanjeno toliko da mi ocne jabucice zamalo nisu htele da iskoce
-Naravski-rece samuraj
-Ali kako?
-Ta tetovaza nije zapravo tetovaza. To je magicni simbol koji odlucio da uzme tebe za domacina kako bi iz naseg sveta izbacio stvari koje nebi smele da budu tu. Zasto me tako gledas? Znam ti nije nista jasno ali pokusacu da ti ukratko objasnim ti si ipak novajlija. Izmedju raznih univerzuma postoji jedna praznina koja ispunjava prostor izmedju njih. U toj praznini nema aspolutno nicega! Taj simbol koji se uctao u tebe je bice iz te praznine koje doslo na ovde zato sto je jedan simbol pobegao. Taj simbol zove se Pentagramom. Tri magicna simbola dosla su ovde kako bi ga vratila u Prazninu tj kuci. On nije hteo. Umesto da se vrati kuci on je odlucio da vrati svemir kakav je bio pre pocetka vremena-praznina. Pitas se zasto ovde se nalazi ovaj grad? Zato sto se dimenzione pukotine otvaraju stalno i ako ne spricamo Haos simbole citav univerzum opet ce postati praznina.
-Haos simbole?
-Pentagramom je pozvao svoju bracu Haosa i Zver (666) kako bi osigurao prolaz drugim Haos simbolima. Mada Haos simbola ima veoma malo velika trojka,kako se jos zove, je uspela da pozove najace Haos simbole i jos ih doziva. Sa druges strane kao odgovor dolaze magicni simboli i magicna oruzija ali Haos simboli su veoma mocni. Vidis magicni siboli i magicna oruzija kao sto i sam znas zive u domacinu ovaj nama jer svako njihovo ispoljavanje pa makar i dobronamerno daje prednost Haos simbolima. Da te je recimo zaposeo Haos simbol tvoj zivot bi bio gotov jer bi to on istog trena i ubio.
-Ali da li je ova tetovaza magicni simbol ili oruzije?
-Da li te je strahovito bolela na pocetku?
-Bolela? Umalo nisam umro!!! Imao sam osecaj kao da me zivog spaljuju!
-Znam. Slicno nesto sam i ja doziveo.-rece samuraj i klimnu glavom a onda nastavi.
-Ti imas magicno oruzije. Stavi ruku na tetovazu a zatim pokusaj da je odvojis od tela.
Iako nisam znao o cemu ovaj tajasvtveni samuraj prica odlucio sam da ga poslusam. Stavio sam celu saku u centar znaka a onda kada sam krenuo da podignem kozu zajedno sa tetovazom desilo se nesto neverovatno. Ogromni metal nalik Kolovratu oslobadjao se iz mog tela. Vise nisam osecao onu cudno peckanje cak vise poceo sam da se osecam nekako mocno. Tada samuraj ustade i poce da vice tapsuci rukama:
-Bravo! Bravo! Vidim da se nisi grcio od bolova dok si ga vadio iz grudi!Samo da znas da sam ja uspeo to da uradim bez bolova tek sedmog dana!
Gledao sam u te fine metalne ostrice neko vreme a onda mi je nesto palo na pamet:
-A kako da se branim sa ovim cudom?
-To ces ipak sam sad da otkrijes! Brani se!!!-povika samuraj i krenu prema meni sa onom svojom katanom
-Ta tetovaze na grudima nije obicna!
Pomislih kako je samo znao da nije obicna. Doduse znao sam samo da ju je vatra napravila ali sama ta cinjenica da me je bolela kao da me zivog peku ,a pri tome da me nije zivog spalila govorila mi je da nesto ima u njoj jer da sam pokusao sam da napravim takvu neku tetovazu verobvatno bi do sada postao jedan ugarak i nista vise. Bilo je nesto magicno u njoj ,a sto nisam znao. Mozda ovaj tajanstveni samuraj to zna ali tada mi je sinulo. Nisam vise mogao da izdrzim poceo sam da vicem:
-Otkud ovaj grad ovde?!!! Otkud ti znas srpski!! I otkud majketi znas da ova tetovaza nije normalna?!!!!
Tada Matori poce da smeje najglasnijim smehom koje sam ja ikada cuo a onda rece:
-Na svako tvoje pitanje ja ti mogu dati odgovor. Vidis i ja imam slicnu tetovazu na ledjima.
Samuraj se okrenu a zatim skine onaj svoj mantil i pokaza ledja. Tetovaza je bila u obliku katane i pruzalae od vrata pa sve do slabine. Bila je ogromna i sa neverovatno puno detalja. Pomsilih ako je mene ovako bolelo kako li je tek njega bolelo dok mu je vatra pravila ovo cudo. Bio sam zapanjen!
Veliki majstor okrenu se prema meni a zatim rece:
-Verovatno ti nista nije jasno zar ne?
-Jasta ,rekao sam.
-Pa kao prvo znam vas jezik jer ova tetovaza nosi moc koja mi omogucava da razumem svaki jezik.
-Tetovaza to moze?-rekao sam zapanjeno toliko da mi ocne jabucice zamalo nisu htele da iskoce
-Naravski-rece samuraj
-Ali kako?
-Ta tetovaza nije zapravo tetovaza. To je magicni simbol koji odlucio da uzme tebe za domacina kako bi iz naseg sveta izbacio stvari koje nebi smele da budu tu. Zasto me tako gledas? Znam ti nije nista jasno ali pokusacu da ti ukratko objasnim ti si ipak novajlija. Izmedju raznih univerzuma postoji jedna praznina koja ispunjava prostor izmedju njih. U toj praznini nema aspolutno nicega! Taj simbol koji se uctao u tebe je bice iz te praznine koje doslo na ovde zato sto je jedan simbol pobegao. Taj simbol zove se Pentagramom. Tri magicna simbola dosla su ovde kako bi ga vratila u Prazninu tj kuci. On nije hteo. Umesto da se vrati kuci on je odlucio da vrati svemir kakav je bio pre pocetka vremena-praznina. Pitas se zasto ovde se nalazi ovaj grad? Zato sto se dimenzione pukotine otvaraju stalno i ako ne spricamo Haos simbole citav univerzum opet ce postati praznina.
-Haos simbole?
-Pentagramom je pozvao svoju bracu Haosa i Zver (666) kako bi osigurao prolaz drugim Haos simbolima. Mada Haos simbola ima veoma malo velika trojka,kako se jos zove, je uspela da pozove najace Haos simbole i jos ih doziva. Sa druges strane kao odgovor dolaze magicni simboli i magicna oruzija ali Haos simboli su veoma mocni. Vidis magicni siboli i magicna oruzija kao sto i sam znas zive u domacinu ovaj nama jer svako njihovo ispoljavanje pa makar i dobronamerno daje prednost Haos simbolima. Da te je recimo zaposeo Haos simbol tvoj zivot bi bio gotov jer bi to on istog trena i ubio.
-Ali da li je ova tetovaza magicni simbol ili oruzije?
-Da li te je strahovito bolela na pocetku?
-Bolela? Umalo nisam umro!!! Imao sam osecaj kao da me zivog spaljuju!
-Znam. Slicno nesto sam i ja doziveo.-rece samuraj i klimnu glavom a onda nastavi.
-Ti imas magicno oruzije. Stavi ruku na tetovazu a zatim pokusaj da je odvojis od tela.
Iako nisam znao o cemu ovaj tajasvtveni samuraj prica odlucio sam da ga poslusam. Stavio sam celu saku u centar znaka a onda kada sam krenuo da podignem kozu zajedno sa tetovazom desilo se nesto neverovatno. Ogromni metal nalik Kolovratu oslobadjao se iz mog tela. Vise nisam osecao onu cudno peckanje cak vise poceo sam da se osecam nekako mocno. Tada samuraj ustade i poce da vice tapsuci rukama:
-Bravo! Bravo! Vidim da se nisi grcio od bolova dok si ga vadio iz grudi!Samo da znas da sam ja uspeo to da uradim bez bolova tek sedmog dana!
Gledao sam u te fine metalne ostrice neko vreme a onda mi je nesto palo na pamet:
-A kako da se branim sa ovim cudom?
-To ces ipak sam sad da otkrijes! Brani se!!!-povika samuraj i krenu prema meni sa onom svojom katanom
Xell
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Pet Mar 30, 2012 7:39 am
Ispred moje kuce. Oko 3 ujutru.
K'o za inat, samo je jedna ulicna svetiljka bila ispravna. Ja nista nisam videla sem malog kruga svetla koji je obasjavao prostor oko bandere. Oprezno sam koracala svojim dvoristem, pitajuci se sta li me ceka u mraku. Ona cudna tetovaza je krenula da me pece, ali ovog puta jace nego prethodna dva puta.
Neko je bio u mraku. Hranio se senkama. Rastao, dok sam ja postajala sve nesigurnija. Sve sam cvrsce drzala drsku kratkog maca, ali se nisam usudjivala da ga isucem, jer bi me svetlo odalo. Samo sam se nadala da ce preci biti uz mene.
A onda se stvorenje pojavilo ispod svetiljke. Bauljao je okolo, trazeci novu zrtvu. Izgledao je ljudsko, ali to nije bio. Sa njegovih zlih usana dolazile su reci:
"Aaaaargh. Mirisem vesticu!"
Srce mi je pocelo ubrzano lupati, i ubrzo sam se nasla na 15 metara od stvorenja.
Spodoba: "Veceras ces biti zrtva, htela to ili ne. Krv tvojih predaka dace mi novu energiju"
Ja: "O cemu ti trabunjas, budalo jedna!"
Spodoba: "Dobro ti znas, vestice! Neces mi umaci. Noc je moje doba!"
Ja: "Ma sta ti hoces, kog vraga!"
Spodoba: "Hahaha, usudjujes se da pominjes onog ko me je stvorio!"
Ja: "Samo se kloni mojih prijatelja i mene, jesi li cuo!"
Spodoba: "Dobro znas da necu to uciniti. Hajde, sta cekas, isuci mac i pokusaj da me pobedis!"
Ja: "Pa sta si ti, kad zahtevas borbu od mene?!"
Spodoba: "Demon... Muhahahahaha!"
K'o za inat, samo je jedna ulicna svetiljka bila ispravna. Ja nista nisam videla sem malog kruga svetla koji je obasjavao prostor oko bandere. Oprezno sam koracala svojim dvoristem, pitajuci se sta li me ceka u mraku. Ona cudna tetovaza je krenula da me pece, ali ovog puta jace nego prethodna dva puta.
Neko je bio u mraku. Hranio se senkama. Rastao, dok sam ja postajala sve nesigurnija. Sve sam cvrsce drzala drsku kratkog maca, ali se nisam usudjivala da ga isucem, jer bi me svetlo odalo. Samo sam se nadala da ce preci biti uz mene.
A onda se stvorenje pojavilo ispod svetiljke. Bauljao je okolo, trazeci novu zrtvu. Izgledao je ljudsko, ali to nije bio. Sa njegovih zlih usana dolazile su reci:
"Aaaaargh. Mirisem vesticu!"
Srce mi je pocelo ubrzano lupati, i ubrzo sam se nasla na 15 metara od stvorenja.
Spodoba: "Veceras ces biti zrtva, htela to ili ne. Krv tvojih predaka dace mi novu energiju"
Ja: "O cemu ti trabunjas, budalo jedna!"
Spodoba: "Dobro ti znas, vestice! Neces mi umaci. Noc je moje doba!"
Ja: "Ma sta ti hoces, kog vraga!"
Spodoba: "Hahaha, usudjujes se da pominjes onog ko me je stvorio!"
Ja: "Samo se kloni mojih prijatelja i mene, jesi li cuo!"
Spodoba: "Dobro znas da necu to uciniti. Hajde, sta cekas, isuci mac i pokusaj da me pobedis!"
Ja: "Pa sta si ti, kad zahtevas borbu od mene?!"
Spodoba: "Demon... Muhahahahaha!"
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Pet Mar 30, 2012 11:30 am
Negde visoko u vazduhu
Padao sam toliko dugo da mi se učinilo kao da traje čitavu večnost. Ledeni vazduh mi je strujao oko lica toliko snažno da su mi oči suzile. Da se makar videla zemlja, bilo bi mi lakše, ali ovaj neprirodni mrak me je potpuno dezorijentisao. Godinama nisam osetio takav strah. Strah od nepoznatog, strah od smrti! Nisam se ovako bojao ni kad sam jurišao na čitav vod gerilaca naoružan samo puškom sa bajonetom. I uprkos njihovoj neprekidnoj paljbi, nisam nijednom pomislio da se skarijem, da pobegnem, ali sada... Sada se sve promenilo.
Kada je panika počela da me potpuno obuzima, video sam zemlju. Iako je to značilo da ću uskoro da udarim "potrbuške" punom brzinom, to mi je donelo neku utehu da je zemlja još tu, da ovaj mrak nije ništavilo.
Tik pre nego da udarim, video sam nešto kako utrčava u obližnji šumarak... Tada sam udario o zemlju i sve mi se smrklo.
Padao sam toliko dugo da mi se učinilo kao da traje čitavu večnost. Ledeni vazduh mi je strujao oko lica toliko snažno da su mi oči suzile. Da se makar videla zemlja, bilo bi mi lakše, ali ovaj neprirodni mrak me je potpuno dezorijentisao. Godinama nisam osetio takav strah. Strah od nepoznatog, strah od smrti! Nisam se ovako bojao ni kad sam jurišao na čitav vod gerilaca naoružan samo puškom sa bajonetom. I uprkos njihovoj neprekidnoj paljbi, nisam nijednom pomislio da se skarijem, da pobegnem, ali sada... Sada se sve promenilo.
Kada je panika počela da me potpuno obuzima, video sam zemlju. Iako je to značilo da ću uskoro da udarim "potrbuške" punom brzinom, to mi je donelo neku utehu da je zemlja još tu, da ovaj mrak nije ništavilo.
Tik pre nego da udarim, video sam nešto kako utrčava u obližnji šumarak... Tada sam udario o zemlju i sve mi se smrklo.
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Sub Mar 31, 2012 4:12 am
Proslo je skoro 4 sata otkad me je onaj japanac poceo da trenira. Na pocetku islo mi je poprilicno lose a i par puta osetio sam kako mi njegov mac prelezi kao nista pokraj grudi i kad kod bih pao poceo je da vice na mene:
-Ustaj mrcino jedna!!! Zar mislis da ce te Haos simboli dopustiti da se odmoris!
-Da li si ti normalan!! Imam da iskrvarim zbog tebe!!-vikao sam dok mi je krv curela niz grudi i lice.
-Jeah koja si ti bebica ahahaha. Malo posekotina i places kao da sam ti osekao celu ruku. Brani se!!!
-Necu!-vikao sam dok sam brisao krvavo lice
-Neces! Sluasaj mali od tebe zavisi da li ce ovaj svet opstati ili ne! Ti si Kolovrat!!!!!-viknuo je samuraj a zatim je krenuo u novi napad
-Pa sta ako sam Kolovrat! Kao da je bitno koji sam simbol? Zar nisu svui ravnopravni kao sto si mi pricao?!!!!-vikao sam iz dubine duse dok se moje secivo ukrstalo sa njim
-Naravno da jesu ali ako ti kao Kolovrat odustanes od borbe drugi odmah trebaju da se predaju!!!! ZAPAMTI JEDNU STVAR KOLOVRAT SE UVEK VRTI!!!!!
-Kolovrat se uvek vrti?-rekao sam veoma zbunjeno ali tada njegova ostro secivo predje jos jedanput preko mojih grudi. Ovoga puta bio je zaista pravi udarac. Ovu bol koji sam osetio bio je ravno onoj vatrenoj tetovazi.
-Budalo!!! Gde gledas!!!! Ne smes da stajes!!! KOLOVRAT NE STAJE ON SE UVEK VRTI!!!!! KOLOVRAT SE VRTI I KAD NE MOZE!!!
Pomislih: "Kolovrat se uvek vrti. Pa da kako samo glup mora da okrecem ovo oruzije!!!" Zavrteo sam veoma snazno moje oruzije i krenuo u napad.
-Heh. Bolje ali nisi shvatio poentu mojih reci-rece samuraj jer sam po prvi put uspeo da odbijem njegov napad.
-Razumeo sam. Moje oruzije mora da se vrti kako bi radilo kako treba!-povikao sam snazno
-Pa da..mora ali nije to bila poeta mojih reci-rece samuraj mrzovoljno
-Znam poentu!!! Jel me slusas!!! Rekao sam mi da moram uvek da idem napred cak i kad ne mogu da idem dalje!!!!Ma koliko imao povreda moram da idem dalje!!! Moram zato se Kolovrat uvek vrti!!! Nikad nestaje!!!!
-Hm shvatio si mada samo donekle. Zaista imas nesto u sebi nije ni cudo sto te je jedan od najstarijih simbola izabrao!-rece samuraj radosno ali tada moj Kolovrat prodje pored njegove glave
-Zar nisi rekao da ne trebas nikad da odustajes!!!-viknuo sam
-Ahahaha...dobar si ali samo da znas da ja nisam toliko star kao sto zaista izgledam-rece samuraj kezuci se
- Ne razumem.-rekao sam i tada njegov mac krenu prema meni ali ovoga puta video sam ga. Zavrteo sam Kolovrat veoma snazno a onda udario u samurjevu katanu. Od silnog pritiska katana mu isliznu iz ruke i pade oko 4 metarw iza njega
-Bravo!!! Bravo!!!!-rece samuraj veoma radosno
-Hm..nisam los-rekao sam
-Da znas da nisi! Veoma brzo napredujes!-rece samuraj a zatim ode do katane koja si bila zarila u asfalt
-Nego kad si rekao da da nisi toliko star na sta si mislio?
-Bolje da ne znas. Mislim da bi to bilo bolje po tebe.-rece samuraj a zatim podize svoj mantil koji je stajao u onom cosku gde sam ga prvi put ugledao. Nosio je taj lepi crni mantil prema meni a zatim rece: " Evo poklanjam ti ga! Opasno je ici tako sa golim grudima."
Kada je stavio mantil na moja ramena osecao sam se nekako veoma cudno. Hteo sam jos da ostanem sa njim ovde ali zurilo mi se kuci. Ipak bilo mi je zao da ga ostavim samog u ovoj srusenoj ulici nekog grada koji je doleteo ko zan od kuda. Odlucio sam da ga pozovem kuci. Kada sam mu to rekao on se samo nasmejao.
-Nemoj da ides kuci! Tvoja kuca mozda nece ni postojati dok se ti popnes gore! Govorim ti to jer sam ja nacio slicnu gresku. Bolje da pronadjemo jos simbolmastera jer samo zajedno mozemo da pobedimo Haos simbole.
-Ali...,tada sam osetio ponovo onaj hladan vetar kako mu duva za vrat ali ovoga puta bio je cudan. U sebi nosio je neku neopisivu tamu. Htedoh da pitam samuraja da li i on isto to oseca ali tada on povika:
-Sloni se!!!!
Zamahnuo je samo jedanput svojom katanom toliko snazno da sam odleteo jedno 100 metara u obliznji jarak. Taj udarac naveo je da iz onih rasekotina ponovo je krenula da siklja krv. Nisam mogao disem ali ipak posle "onog" bola ovo je me je samo peckalo ali ipak bilo je smtnonosno. Tada mi samuraj baci svoje zavoje a onda rece:
-Previ rane! U ovom pakovanju imas dovoljno zavoja! Nipokoju cenu nemoj da izlazis iz te rupe! Gledaj is prikrajka ali nemoj da izlazis!!! Ti si novajlija znaci imas 0 snage tako da nece da te oseti Haos simmbol! Zapamti najteze ce ti biti kad budes imao izmedju 1000 i 2000 poena snage!!!!
-Poena? -rekao sam veoma zacudjeno
-Aha..moja snaga je 2892 !
-Koliko?-bio sam zabezknut
Tada jedan taman oblak udari u zemlju. Veoma brzo tamna magla pocela je da se razilazi okrivajuci jednog coveka koji je polako hodao prema samuraju.
-Ustaj mrcino jedna!!! Zar mislis da ce te Haos simboli dopustiti da se odmoris!
-Da li si ti normalan!! Imam da iskrvarim zbog tebe!!-vikao sam dok mi je krv curela niz grudi i lice.
-Jeah koja si ti bebica ahahaha. Malo posekotina i places kao da sam ti osekao celu ruku. Brani se!!!
-Necu!-vikao sam dok sam brisao krvavo lice
-Neces! Sluasaj mali od tebe zavisi da li ce ovaj svet opstati ili ne! Ti si Kolovrat!!!!!-viknuo je samuraj a zatim je krenuo u novi napad
-Pa sta ako sam Kolovrat! Kao da je bitno koji sam simbol? Zar nisu svui ravnopravni kao sto si mi pricao?!!!!-vikao sam iz dubine duse dok se moje secivo ukrstalo sa njim
-Naravno da jesu ali ako ti kao Kolovrat odustanes od borbe drugi odmah trebaju da se predaju!!!! ZAPAMTI JEDNU STVAR KOLOVRAT SE UVEK VRTI!!!!!
-Kolovrat se uvek vrti?-rekao sam veoma zbunjeno ali tada njegova ostro secivo predje jos jedanput preko mojih grudi. Ovoga puta bio je zaista pravi udarac. Ovu bol koji sam osetio bio je ravno onoj vatrenoj tetovazi.
-Budalo!!! Gde gledas!!!! Ne smes da stajes!!! KOLOVRAT NE STAJE ON SE UVEK VRTI!!!!! KOLOVRAT SE VRTI I KAD NE MOZE!!!
Pomislih: "Kolovrat se uvek vrti. Pa da kako samo glup mora da okrecem ovo oruzije!!!" Zavrteo sam veoma snazno moje oruzije i krenuo u napad.
-Heh. Bolje ali nisi shvatio poentu mojih reci-rece samuraj jer sam po prvi put uspeo da odbijem njegov napad.
-Razumeo sam. Moje oruzije mora da se vrti kako bi radilo kako treba!-povikao sam snazno
-Pa da..mora ali nije to bila poeta mojih reci-rece samuraj mrzovoljno
-Znam poentu!!! Jel me slusas!!! Rekao sam mi da moram uvek da idem napred cak i kad ne mogu da idem dalje!!!!Ma koliko imao povreda moram da idem dalje!!! Moram zato se Kolovrat uvek vrti!!! Nikad nestaje!!!!
-Hm shvatio si mada samo donekle. Zaista imas nesto u sebi nije ni cudo sto te je jedan od najstarijih simbola izabrao!-rece samuraj radosno ali tada moj Kolovrat prodje pored njegove glave
-Zar nisi rekao da ne trebas nikad da odustajes!!!-viknuo sam
-Ahahaha...dobar si ali samo da znas da ja nisam toliko star kao sto zaista izgledam-rece samuraj kezuci se
- Ne razumem.-rekao sam i tada njegov mac krenu prema meni ali ovoga puta video sam ga. Zavrteo sam Kolovrat veoma snazno a onda udario u samurjevu katanu. Od silnog pritiska katana mu isliznu iz ruke i pade oko 4 metarw iza njega
-Bravo!!! Bravo!!!!-rece samuraj veoma radosno
-Hm..nisam los-rekao sam
-Da znas da nisi! Veoma brzo napredujes!-rece samuraj a zatim ode do katane koja si bila zarila u asfalt
-Nego kad si rekao da da nisi toliko star na sta si mislio?
-Bolje da ne znas. Mislim da bi to bilo bolje po tebe.-rece samuraj a zatim podize svoj mantil koji je stajao u onom cosku gde sam ga prvi put ugledao. Nosio je taj lepi crni mantil prema meni a zatim rece: " Evo poklanjam ti ga! Opasno je ici tako sa golim grudima."
Kada je stavio mantil na moja ramena osecao sam se nekako veoma cudno. Hteo sam jos da ostanem sa njim ovde ali zurilo mi se kuci. Ipak bilo mi je zao da ga ostavim samog u ovoj srusenoj ulici nekog grada koji je doleteo ko zan od kuda. Odlucio sam da ga pozovem kuci. Kada sam mu to rekao on se samo nasmejao.
-Nemoj da ides kuci! Tvoja kuca mozda nece ni postojati dok se ti popnes gore! Govorim ti to jer sam ja nacio slicnu gresku. Bolje da pronadjemo jos simbolmastera jer samo zajedno mozemo da pobedimo Haos simbole.
-Ali...,tada sam osetio ponovo onaj hladan vetar kako mu duva za vrat ali ovoga puta bio je cudan. U sebi nosio je neku neopisivu tamu. Htedoh da pitam samuraja da li i on isto to oseca ali tada on povika:
-Sloni se!!!!
Zamahnuo je samo jedanput svojom katanom toliko snazno da sam odleteo jedno 100 metara u obliznji jarak. Taj udarac naveo je da iz onih rasekotina ponovo je krenula da siklja krv. Nisam mogao disem ali ipak posle "onog" bola ovo je me je samo peckalo ali ipak bilo je smtnonosno. Tada mi samuraj baci svoje zavoje a onda rece:
-Previ rane! U ovom pakovanju imas dovoljno zavoja! Nipokoju cenu nemoj da izlazis iz te rupe! Gledaj is prikrajka ali nemoj da izlazis!!! Ti si novajlija znaci imas 0 snage tako da nece da te oseti Haos simmbol! Zapamti najteze ce ti biti kad budes imao izmedju 1000 i 2000 poena snage!!!!
-Poena? -rekao sam veoma zacudjeno
-Aha..moja snaga je 2892 !
-Koliko?-bio sam zabezknut
Tada jedan taman oblak udari u zemlju. Veoma brzo tamna magla pocela je da se razilazi okrivajuci jednog coveka koji je polako hodao prema samuraju.
Xell
Poslednji put izmenio Dr.Jackson dana Sub Mar 31, 2012 4:30 am, izmenio ukupno 6 puta
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Sub Mar 31, 2012 4:17 am
Ulica.
Pocela sam da uzmicem u mraku. Kako sam hodala unazad, demon se odjednom pojavio iza mene. Sagnula sam se i otkotrljala u stranu tik pre nego sto je zamahnuo rukom koja je sada gorela zelenim plamenom. Zamahnuo je i poslao jednu plamenu kuglu u jedini izvor svetla na ulici. Zatim je i plamen na njegovoj ruci utihnuo.
Ustala sam, isukala drevni mac i krenula da se sunjam po mraku.
Demon: "Nista sto pokusas nece uspeti. Ja u mraku vidim najbolje!"
A onda sam stala. Bio je u pravu. Bilo je potpuno suludo sto sam uopste pomisljala na borbu. Ali, opet, morala sam nesto da ucinim. Nisam smela da dozvolim da povredi moje prijatelje, ili bilo koga drugog.
Osetila sam njegovo kretanje u mraku. Bio mi je sve blizi. Potrcala sam, sta sam drugo mogla da ucinim. A onda sam na prozoru kola, koja su mi se isprecila na putu, videla zeleno svetlo kako mi se priblizavalo. Skrenula sam, a vatrena kugla je pogodila auto koji je ekslodirao. Pomislila sam da mu konacno umicem, ali moja nada je bila kratkog daha. Ponovo se pojavio ispred mene i uhvatio za vrat.
Demon: "Vidim ja da cu uzivati. Hahaha! Ista si kao i svi drugi iz tvog soja, prgava i puna sebe!"
Pojma nisam imala o cemu prica, ali izgledalo je kao da se nikad necu osloboditi njegovog stiska.
Pocela sam da uzmicem u mraku. Kako sam hodala unazad, demon se odjednom pojavio iza mene. Sagnula sam se i otkotrljala u stranu tik pre nego sto je zamahnuo rukom koja je sada gorela zelenim plamenom. Zamahnuo je i poslao jednu plamenu kuglu u jedini izvor svetla na ulici. Zatim je i plamen na njegovoj ruci utihnuo.
Ustala sam, isukala drevni mac i krenula da se sunjam po mraku.
Demon: "Nista sto pokusas nece uspeti. Ja u mraku vidim najbolje!"
A onda sam stala. Bio je u pravu. Bilo je potpuno suludo sto sam uopste pomisljala na borbu. Ali, opet, morala sam nesto da ucinim. Nisam smela da dozvolim da povredi moje prijatelje, ili bilo koga drugog.
Osetila sam njegovo kretanje u mraku. Bio mi je sve blizi. Potrcala sam, sta sam drugo mogla da ucinim. A onda sam na prozoru kola, koja su mi se isprecila na putu, videla zeleno svetlo kako mi se priblizavalo. Skrenula sam, a vatrena kugla je pogodila auto koji je ekslodirao. Pomislila sam da mu konacno umicem, ali moja nada je bila kratkog daha. Ponovo se pojavio ispred mene i uhvatio za vrat.
Demon: "Vidim ja da cu uzivati. Hahaha! Ista si kao i svi drugi iz tvog soja, prgava i puna sebe!"
Pojma nisam imala o cemu prica, ali izgledalo je kao da se nikad necu osloboditi njegovog stiska.
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Sub Mar 31, 2012 7:15 am
Covek u crnom je laganim korakom isao prema samuraju. Imao je takav hod da je izgledalo kao da ne gazi po asfaltu.Svo vreme je drzao ruke u dzepove i sagnute glave lagano je prilazio samuraju koji je desnom rukom drzao svoj mac pripremajuci se da zada prvi udarac. Video sam to. Imao sam osecaj da ga matori majstor zna jer sam video to. Video sam taj neopisiv strah u njegovim ocima. Svako je mogao da primeti kako steze svoju katanu kao da hoce da je slomi i stiska zube grcuci svoje naborano lice.
Za razliku od njega covek u crnom je hodao kao se nista ne nalazi pred njim. Nije se bojao samuruja koji je izgledao kao da mu je ovaj nesto ukrao ili nekoga bliznjeg ubio. Nije bio gnevan vec se naprotiv blago smejao siruci ruke. Samo je hodao.
Posle nekoliko koraka covek u crnom stade a zatim rece:
-Znas i sam da je nemoguci pobeci od mene Haramochi.
-Goni se!-viknu samuraj
-Ja da se gonim?Ja sam vecan i uvek svuda prisutan!-rece covek u crnom
-Svuda prisutan? Sta mislis da si ti Bog?-rece besno samuraj
-Bog? Cek da vidim...ja sam najstariji od svih bica u univerzumu ,postajao sam i kada nije bilo nicega i postajacu zauvek...pa da ja jesam Bog,hm..zaista intersantno
-Pricas gluposti!!!-viknuo je samuraj veoma besno
-Gluposti? Ja sam tama! Ja sam Haos! Haos je najstariji i uvek sve na kraju tezi haosu!
Kada je to rekao covek u crnom moje srce poce naglo da igra. On je nosilac Haos simbola zapravo on je Haos licno! Bio sam zapanjen nije ni cudo sto me je stari samuraj onako jako odgurnuo sta ja sa 0 snage mogu da uradim protiv njega.Tada covek u crnom nastavi
-A i takodje vidim da izgledas malo starije. Oprosti Haramochi sto sam dopustio da izadjes iz mojih saka. Ccc..kako izgleda jedan 25 godisnjak kao da ima 54 godine. Koliko ti je ostalo jos godina zivota? Ah...da to ja odlucujem zar ne?
-Ti!!!! Ja sam sada postao jaci od tebe moja snaga je 2892 a tvoja je ostala isa 2103! Ovoga puta cute pobediti!!! Da bice super kako gledam kao najstariji simbol pada!-rece samuraj stezuci zube
-Ti mene da pobedis? Ne budi smesan. Svetlost i sve ostalo u univerzumu imaju svoj pocetak i kraj ,jedino je tama vecna! Zato ti nemas nikakve sanse protiv mene-rece Haos
-To ti mislis!!!!
Blade Wall!!!!
Tada samuraj zamhnu svoj mac i isped se stvori ogroman energteskih zid koji je jurio ka Haosu
Haos: "Cloning + Levitation"
Kada je enegtski zid udario u Haosa ocistio ga je kao nista. Medjutim postajao jedan mali problem. Vise nisam video jednog vec 8 Haosa kao stoji u vazduhu.
Haos: Izgleda da se neces nikada nauciti. Cloning 10.000!!!!
Haramochi: Probaj ovo: Grand Blade Wall!!!
Na hiljadu Haosa bilo je izbrisano jednim udarcem ali tada nekoliko njij preziveli u obliku crnih oblaka poces leteti. Svaki je nosio po jedan mac.Tada jedan rece:
-Kada budem bio zavrsio uzecu tvoju katanu iako vise nece biti simbol posluzice mi kao oruzije a i na secanje na tebe.
-Samo te cekam!!!-rece samuraj i tada skoci natriprodnom brzinom.
-Cekaj nije ravnopravna borba ti si naoruzan vreme je da izvadim svoj mac!
Moj prijatelj borio se zaista neverovatno ali ma koliko unitsavao Haosa svaki put bilo bi ih sve vise i vise. Cinilo se da Haos samo sto zna je da se klonira posto u macevanju protiv majstora bio je veoma slabasan da je ovaj njih bacao kao nenormalna a kada bi ga zatrpali izveo bi Grand Blade Wall i sve bi ih pobio ,skoro. Borba je bila zaista neverovatna ali svaki potez bio je isti! Videlo sam da je Haramochi jaci od Haosa ali ovaj nije mogao da unisti njih koliko se ovaj stvarao ovaj klonirao a svaka jedinica bila je spemna za borbu tako da Haos iako je cesto umirao tj jedinice nje gubio snagu jer je svaka jedinica bila kao nova,spremna za borbu!
5 sati trajala je ova borba! 5 sati bili su sve isti potezi! Haos je terao da ovaj cini sve iste poteze! Naterao ga je da se umori!Naterao je da svaki put radi isti potez! I svaki put je govorio "Vreme radi za mene!" Sve dok u jednom trenutku jedan od jedinica Haosa nije posekao starog samuraja po grudima ! Stari samuraj je ustao i branio se jos neko vreme ali dosao jedan udarac po ledjima a onda nakon nekoliko minuta jos jedan po grudima pa jos jedan po ledjima. Bili su sve ucestaliji dok se krv njegova lila po podu! Nije mogao vise bio je umoran od borbe! Unisten totalno ali ne od uraraca vec vise od iscrljenosti! Tada se jedan od Haosa nabi na njegov mac a onda ga odbaci kroz stomak daleko do njega. Gotovo je.
Jedan Haos ga je drzao za jednu ruku a drugi za desnu dok su na hiljadu i hiljadu njih drugih okruzivali. Bio je totalno opkoljen. Na svu srecu samuraj me je bio bacio u ovaj jarak jer da sam se nalazio negde na zemlji ovaj bi me video.
Jedan Haos lagano je pilazio samuraju dok se ovaj ritao pokusajuci da se oslobodi. Nije mogao! Haosi su se svi zajedno smejali ali tada rece onaj koji je dolazio
-Vidis kao sto sam ti rekao vreme radi za mene.Kao sto rekoh svaka svetlost se radja i na kraju umire jedino tama uvek ostaje.A sada da dovrsimo zapoceti posao.
Life Sucking
Tada Haos otvori svoja usta i poce da usisiva neku silu iz samurajevog tela. Cinilo se kao hoce da mu odvoji dusu od tela jer se moglo videti ne jedno vec nekoliko samurajevih tela kako se bore i kako vapaju za slobodom. Samuraj je vristao! Vristao je svo vreme toliko snazno da ga je verovatno cuo ceo Kopaonik! Bilo je strasno za gledati! Hteo sam da izadjem da pomognem prijatelju ali nisam mogao! Bio sam preslab za njega! Bio sam besan! Plakao sam dok sam rukama zatrazivao moja usta da ne kazem nesto!
Ubrzo je prestalo i sve sto je osalo od mog prijatelja je kostur koji kad ga je Haos ispustio pretvorio se u prah!Tada on rece:
-To je ono sto bi na kraju postao-nista.I tako pade zadnji simbol koji ima preko 2000 snage! Uzgred ja sam ti samo ucinio uslugu hahaha...a zatim pljesnu rukama i svi klonovi se spojise sa njim.
Uzeo je samurajev mac a zatim....
Otisao je u istom stilu u obliku tamnog oblka dok sam ja lezao na travi plakajuci.
Za razliku od njega covek u crnom je hodao kao se nista ne nalazi pred njim. Nije se bojao samuruja koji je izgledao kao da mu je ovaj nesto ukrao ili nekoga bliznjeg ubio. Nije bio gnevan vec se naprotiv blago smejao siruci ruke. Samo je hodao.
-Znas i sam da je nemoguci pobeci od mene Haramochi.
-Goni se!-viknu samuraj
-Ja da se gonim?Ja sam vecan i uvek svuda prisutan!-rece covek u crnom
-Svuda prisutan? Sta mislis da si ti Bog?-rece besno samuraj
-Bog? Cek da vidim...ja sam najstariji od svih bica u univerzumu ,postajao sam i kada nije bilo nicega i postajacu zauvek...pa da ja jesam Bog,hm..zaista intersantno
-Pricas gluposti!!!-viknuo je samuraj veoma besno
-Gluposti? Ja sam tama! Ja sam Haos! Haos je najstariji i uvek sve na kraju tezi haosu!
Kada je to rekao covek u crnom moje srce poce naglo da igra. On je nosilac Haos simbola zapravo on je Haos licno! Bio sam zapanjen nije ni cudo sto me je stari samuraj onako jako odgurnuo sta ja sa 0 snage mogu da uradim protiv njega.Tada covek u crnom nastavi
-A i takodje vidim da izgledas malo starije. Oprosti Haramochi sto sam dopustio da izadjes iz mojih saka. Ccc..kako izgleda jedan 25 godisnjak kao da ima 54 godine. Koliko ti je ostalo jos godina zivota? Ah...da to ja odlucujem zar ne?
-Ti!!!! Ja sam sada postao jaci od tebe moja snaga je 2892 a tvoja je ostala isa 2103! Ovoga puta cute pobediti!!! Da bice super kako gledam kao najstariji simbol pada!-rece samuraj stezuci zube
-Ti mene da pobedis? Ne budi smesan. Svetlost i sve ostalo u univerzumu imaju svoj pocetak i kraj ,jedino je tama vecna! Zato ti nemas nikakve sanse protiv mene-rece Haos
-To ti mislis!!!!
Blade Wall!!!!
Tada samuraj zamhnu svoj mac i isped se stvori ogroman energteskih zid koji je jurio ka Haosu
Haos: "Cloning + Levitation"
Kada je enegtski zid udario u Haosa ocistio ga je kao nista. Medjutim postajao jedan mali problem. Vise nisam video jednog vec 8 Haosa kao stoji u vazduhu.
Haos: Izgleda da se neces nikada nauciti. Cloning 10.000!!!!
Haramochi: Probaj ovo: Grand Blade Wall!!!
Na hiljadu Haosa bilo je izbrisano jednim udarcem ali tada nekoliko njij preziveli u obliku crnih oblaka poces leteti. Svaki je nosio po jedan mac.Tada jedan rece:
-Kada budem bio zavrsio uzecu tvoju katanu iako vise nece biti simbol posluzice mi kao oruzije a i na secanje na tebe.
-Samo te cekam!!!-rece samuraj i tada skoci natriprodnom brzinom.
-Cekaj nije ravnopravna borba ti si naoruzan vreme je da izvadim svoj mac!
Moj prijatelj borio se zaista neverovatno ali ma koliko unitsavao Haosa svaki put bilo bi ih sve vise i vise. Cinilo se da Haos samo sto zna je da se klonira posto u macevanju protiv majstora bio je veoma slabasan da je ovaj njih bacao kao nenormalna a kada bi ga zatrpali izveo bi Grand Blade Wall i sve bi ih pobio ,skoro. Borba je bila zaista neverovatna ali svaki potez bio je isti! Videlo sam da je Haramochi jaci od Haosa ali ovaj nije mogao da unisti njih koliko se ovaj stvarao ovaj klonirao a svaka jedinica bila je spemna za borbu tako da Haos iako je cesto umirao tj jedinice nje gubio snagu jer je svaka jedinica bila kao nova,spremna za borbu!
5 sati trajala je ova borba! 5 sati bili su sve isti potezi! Haos je terao da ovaj cini sve iste poteze! Naterao ga je da se umori!Naterao je da svaki put radi isti potez! I svaki put je govorio "Vreme radi za mene!" Sve dok u jednom trenutku jedan od jedinica Haosa nije posekao starog samuraja po grudima ! Stari samuraj je ustao i branio se jos neko vreme ali dosao jedan udarac po ledjima a onda nakon nekoliko minuta jos jedan po grudima pa jos jedan po ledjima. Bili su sve ucestaliji dok se krv njegova lila po podu! Nije mogao vise bio je umoran od borbe! Unisten totalno ali ne od uraraca vec vise od iscrljenosti! Tada se jedan od Haosa nabi na njegov mac a onda ga odbaci kroz stomak daleko do njega. Gotovo je.
Jedan Haos ga je drzao za jednu ruku a drugi za desnu dok su na hiljadu i hiljadu njih drugih okruzivali. Bio je totalno opkoljen. Na svu srecu samuraj me je bio bacio u ovaj jarak jer da sam se nalazio negde na zemlji ovaj bi me video.
Jedan Haos lagano je pilazio samuraju dok se ovaj ritao pokusajuci da se oslobodi. Nije mogao! Haosi su se svi zajedno smejali ali tada rece onaj koji je dolazio
-Vidis kao sto sam ti rekao vreme radi za mene.Kao sto rekoh svaka svetlost se radja i na kraju umire jedino tama uvek ostaje.A sada da dovrsimo zapoceti posao.
Life Sucking
Tada Haos otvori svoja usta i poce da usisiva neku silu iz samurajevog tela. Cinilo se kao hoce da mu odvoji dusu od tela jer se moglo videti ne jedno vec nekoliko samurajevih tela kako se bore i kako vapaju za slobodom. Samuraj je vristao! Vristao je svo vreme toliko snazno da ga je verovatno cuo ceo Kopaonik! Bilo je strasno za gledati! Hteo sam da izadjem da pomognem prijatelju ali nisam mogao! Bio sam preslab za njega! Bio sam besan! Plakao sam dok sam rukama zatrazivao moja usta da ne kazem nesto!
Ubrzo je prestalo i sve sto je osalo od mog prijatelja je kostur koji kad ga je Haos ispustio pretvorio se u prah!Tada on rece:
-To je ono sto bi na kraju postao-nista.I tako pade zadnji simbol koji ima preko 2000 snage! Uzgred ja sam ti samo ucinio uslugu hahaha...a zatim pljesnu rukama i svi klonovi se spojise sa njim.
Uzeo je samurajev mac a zatim....
Otisao je u istom stilu u obliku tamnog oblka dok sam ja lezao na travi plakajuci.
Xell
Poslednji put izmenio Dr.Jackson dana Sub Mar 31, 2012 8:14 am, izmenio ukupno 2 puta (Razlog : potpis)
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Sub Mar 31, 2012 8:09 am
Ulica.
Koprcala sam se i pokusavala da se oslobodim iz paklenog stiska, ali mi nije polazilo za rukom. Reci su jedva izlazile iz mojih usta:
Ja: "Ne znam zasto sve ovo radis?"
Demon: "Haha, to mi je u krvi. Ja zivim da vas uklonim sa ovog sveta?"
Ja: "Ma koga nas, ja pojma nemam o cemu ti pricas!"
Demon: "Nemoj se praviti naivna. Ti i tvoje sestre ste unistile pola moga klana! Bedne vestice"
Ja: "MA NISAM JA NIKAKVA VESTICA! Ti si jedna obicna budala, ludak i sektas! Ne znam kako ti sve ovo polazi za rukom, ali prestani vise sa tim baljezgarijama!"
Demon: "A, ti mala..."
Zamahnuo je rukom s namerom da zavrsi sa mnom za sva vremena. Ali, dok je ruku drzao u vazduhu skupljajuci snagu za novi plameni udar, skupila sam snagu i zarila mac pravo u njegovo srce. (Ako ga je uopste i imao?!) Njegov stisak je popustio i ja sam se nasla na zemlji. Demon se zateturao i krenuo da gori sivim plamenom. Ali ta vatra mu nije bila naklonjena. Ubijala ga je, a njegove poslednje reci su bile:
"Ne, ti nisi vestica, ali... Celik, ne, ostrica!"
Odahnuvsi, krenula sam natrag kuci
Koprcala sam se i pokusavala da se oslobodim iz paklenog stiska, ali mi nije polazilo za rukom. Reci su jedva izlazile iz mojih usta:
Ja: "Ne znam zasto sve ovo radis?"
Demon: "Haha, to mi je u krvi. Ja zivim da vas uklonim sa ovog sveta?"
Ja: "Ma koga nas, ja pojma nemam o cemu ti pricas!"
Demon: "Nemoj se praviti naivna. Ti i tvoje sestre ste unistile pola moga klana! Bedne vestice"
Ja: "MA NISAM JA NIKAKVA VESTICA! Ti si jedna obicna budala, ludak i sektas! Ne znam kako ti sve ovo polazi za rukom, ali prestani vise sa tim baljezgarijama!"
Demon: "A, ti mala..."
Zamahnuo je rukom s namerom da zavrsi sa mnom za sva vremena. Ali, dok je ruku drzao u vazduhu skupljajuci snagu za novi plameni udar, skupila sam snagu i zarila mac pravo u njegovo srce. (Ako ga je uopste i imao?!) Njegov stisak je popustio i ja sam se nasla na zemlji. Demon se zateturao i krenuo da gori sivim plamenom. Ali ta vatra mu nije bila naklonjena. Ubijala ga je, a njegove poslednje reci su bile:
"Ne, ti nisi vestica, ali... Celik, ne, ostrica!"
Odahnuvsi, krenula sam natrag kuci
Garena
Poslednji put izmenio Dr.Jackson dana Ned Apr 01, 2012 2:02 am, izmenio ukupno 2 puta (Razlog : Garvar +2 poena)
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Sub Mar 31, 2012 8:45 am
Negde u Mađarskoj
Probudio me je snažan bol svuda u telu. Bolelo je kao da me je tenk pregazio, ali još sam bio živ. Nisam verovao! Osećao sam da je svaka kost u mom telu slomljena, ali još sam živeo! Čak šta više, osećao sam se sve bolje kako je vreme proticalo. Posle oko pola minuta, bio sam u stanju da vidim, a uz to sam i osećao kako se kosti ponovo spajaju i dolaze na svoje mesto. Nešto kasnije sam uspeo da sednem i da pogledam gde se nalazim.
Bio sam na nekom proplanku u šumi. Tama je još bila tu, ali sada to više nije bila ona neprirodna tama, već mrak. Nebo je bilo čisto, bez ijednog oblaka, a pun mesec je osvetljavao proplanak. Uskoro sam se dovoljno oporavio da mogu da ustanem. Pogledao sam mesto gde sam pao i video da sam toliko jako udario u meku šumsku zemlju da sam ostavio otisak ljudskog oblika. Onda sam se setio onoga što je utrčalo u šumu dok sam padao. Šta li je to bilo? Nije izgledalo kao čovek, ali nije ličilo ni na neku životinju. Da li je to imalo veze sa onom vatrenom kuglom kaj je oborila moj avion? Šta god da je, moram da idem odavde. Nemam šta da tražim u ovoj šumi.
Kada sam krenuo, shvatio sam da još imam nekoliko šipki i delića oplate aviona zabodene po telu. Kad sam ih povadio, bol je potpuno nestao i bio sam spreman za put. Za svaki slučaj, isukao sam mačeve i lagano ušao u šumu.
Probudio me je snažan bol svuda u telu. Bolelo je kao da me je tenk pregazio, ali još sam bio živ. Nisam verovao! Osećao sam da je svaka kost u mom telu slomljena, ali još sam živeo! Čak šta više, osećao sam se sve bolje kako je vreme proticalo. Posle oko pola minuta, bio sam u stanju da vidim, a uz to sam i osećao kako se kosti ponovo spajaju i dolaze na svoje mesto. Nešto kasnije sam uspeo da sednem i da pogledam gde se nalazim.
Bio sam na nekom proplanku u šumi. Tama je još bila tu, ali sada to više nije bila ona neprirodna tama, već mrak. Nebo je bilo čisto, bez ijednog oblaka, a pun mesec je osvetljavao proplanak. Uskoro sam se dovoljno oporavio da mogu da ustanem. Pogledao sam mesto gde sam pao i video da sam toliko jako udario u meku šumsku zemlju da sam ostavio otisak ljudskog oblika. Onda sam se setio onoga što je utrčalo u šumu dok sam padao. Šta li je to bilo? Nije izgledalo kao čovek, ali nije ličilo ni na neku životinju. Da li je to imalo veze sa onom vatrenom kuglom kaj je oborila moj avion? Šta god da je, moram da idem odavde. Nemam šta da tražim u ovoj šumi.
Kada sam krenuo, shvatio sam da još imam nekoliko šipki i delića oplate aviona zabodene po telu. Kad sam ih povadio, bol je potpuno nestao i bio sam spreman za put. Za svaki slučaj, isukao sam mačeve i lagano ušao u šumu.
Otac Andersen
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Ned Apr 01, 2012 3:10 am
Sedeo sam u onom jarku jos nekoliko sati. I dalje nisam mogao da se pomirim sa cinjenicom da je samuraj izgubio od Haosa iako je ovaj bio jaci. Pomislio sam ako su oni svi toliko jaki onda bolje da odustenamo svi jer i ovako na kraju cemo svi pogunuti. Koliko je uopste onaj covek u crnom jak? Bilo je pitanje koji sam se cesto sam sebi postavio. Pomislih ako on moze da isisa onako zivot to onda znaci da tvoja snaga ne znaci protiv njega nista. Bio sam spreman da odustanem da dalje vezbam sa Kolovratom i da se uopste borim protiv sila Haosa.
Ali tada se setih reci koji mi je samuraj rekao "Naravno da jesu ali ako ti kao Kolovrat odustanes od borbe drugi odmah trebaju da se predaju!!!! Kolovrat ne staje on se uvek vrti! Kolovrat se vrti i kade ne moze!" Te njegove reci ulili su mi neku neobjasnjivu snagu i volju da krenem dalje. Ustao sam iz onog jarka noseci onaj samurajev mantil a zatim sam povikao:
" Pobedicu te Haose! Mozda vreme radi za tebe ali ne mozes ti da budes uporan koliko ja mogu zato sto se Kolovrat uvek vrti!!!! Uradicu to zarad mog prijatelja Haramochi-a ,ako se uopste tako zvao,uradicu to za sve one koji si ti uzeo zivot!!!!"
Ah bilo mi je lakse posle onolikog dranja. Osetio sam nekakvo zadovoljstvo u tim recima. Vise nisam gledao onako pesimicki. Vise nisam plakao. Nije bilo vise straha u mojim ocima ali tada je nesto susnulo. Poskocio sam kao zec mileci da je u pitanju Haos. Bila je to jedna mala veverica koja me je gledala pravo u oci. Pomislih,uh dobro je nije on. Ma gluv je on kao top,pomislih. Prasnuo sam u smeh.Smeh je bio nezaustavljiv. Nisam vise mogao da stojim i u jednom trenutku sam pao na zemlju. Jos sam smejao valjajuci se po travi sve dok nisam cuo neke korake.
Lagani koraci odmah su me podsetili na onog coveka u crnog. Bio sam predstravljen.Nisam vise mogao da stojim u onom jarku i poceo sam da bezim ka severu. Koraci su se jos culi. Bezao sam i plakao u isto vreme vristajuci na sav glas. Kako sam trcao primetio sam da koraci prestaju da se cuju. Okrenuo sam se da proverim da li jos prati. Nije bilo nikog ,ali tada osetih ponovo hladan vetar sa desne strane. Taj hladan vetar ulio je nepisiv strah da mi se telo treslo kao nenormalno. Veoma polako okrenuo sam glavu a zatim video nekog stvora kako bali po meni. Vrisnuo sam ,ali veoma brzo shvatio sam da to nije Haos tako da me je laknulo ali sam pogled ovog stvora bio je jeziv. Isped mene stajao je ogroman crni vuk velicine medveda.
Ali tada se setih reci koji mi je samuraj rekao "Naravno da jesu ali ako ti kao Kolovrat odustanes od borbe drugi odmah trebaju da se predaju!!!! Kolovrat ne staje on se uvek vrti! Kolovrat se vrti i kade ne moze!" Te njegove reci ulili su mi neku neobjasnjivu snagu i volju da krenem dalje. Ustao sam iz onog jarka noseci onaj samurajev mantil a zatim sam povikao:
" Pobedicu te Haose! Mozda vreme radi za tebe ali ne mozes ti da budes uporan koliko ja mogu zato sto se Kolovrat uvek vrti!!!! Uradicu to zarad mog prijatelja Haramochi-a ,ako se uopste tako zvao,uradicu to za sve one koji si ti uzeo zivot!!!!"
Ah bilo mi je lakse posle onolikog dranja. Osetio sam nekakvo zadovoljstvo u tim recima. Vise nisam gledao onako pesimicki. Vise nisam plakao. Nije bilo vise straha u mojim ocima ali tada je nesto susnulo. Poskocio sam kao zec mileci da je u pitanju Haos. Bila je to jedna mala veverica koja me je gledala pravo u oci. Pomislih,uh dobro je nije on. Ma gluv je on kao top,pomislih. Prasnuo sam u smeh.Smeh je bio nezaustavljiv. Nisam vise mogao da stojim i u jednom trenutku sam pao na zemlju. Jos sam smejao valjajuci se po travi sve dok nisam cuo neke korake.
Lagani koraci odmah su me podsetili na onog coveka u crnog. Bio sam predstravljen.Nisam vise mogao da stojim u onom jarku i poceo sam da bezim ka severu. Koraci su se jos culi. Bezao sam i plakao u isto vreme vristajuci na sav glas. Kako sam trcao primetio sam da koraci prestaju da se cuju. Okrenuo sam se da proverim da li jos prati. Nije bilo nikog ,ali tada osetih ponovo hladan vetar sa desne strane. Taj hladan vetar ulio je nepisiv strah da mi se telo treslo kao nenormalno. Veoma polako okrenuo sam glavu a zatim video nekog stvora kako bali po meni. Vrisnuo sam ,ali veoma brzo shvatio sam da to nije Haos tako da me je laknulo ali sam pogled ovog stvora bio je jeziv. Isped mene stajao je ogroman crni vuk velicine medveda.
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Ned Apr 01, 2012 4:18 am
Duboko u šumi
Već satima sam hodao kroz šumu i nije bilo naznaka bilo kakvog bića, prirodnog ili ne. Već mi je malo laknulo iako je u šumi bilo dosta mračnije nego na onom polju. Došao sam do kamenog zida neke stare, odavno srušene kuće.
Ja: Možda ne bi bilo loše da se malo odmorim ovde. Taman, mogu i da se pomolim za snagu da ne pokleknem u ovim teškim trenucima.
Tada sam kleknuo i izgovorio molitvu:
Sancte Michael Archangele,
defende nos in proelio,
contra nequitiam
et insidias diaboli esto praesidium.
Imperet illi Deus,
supplices deprecamur:
tuque,
Princeps militiae caelestis,
Satanam aliosque spiritus malignos,
qui ad perditionem animarum
pervagantur in mundo,
divina virtute,
in infernum detrude. Amen.
Kada sam završio molitvu umor je potpuno nestao, a tetovaže su počele da sijaju ljubičastim sjajem koji je osvetljavao okolinu.
Ja: Ovaj sveti sjaj će biti od velike pomoći po ovom mraku.
Krenuo sam dalje kroz šumu i došao do još jedne srušene kuće, ali ova je bila daleko očuvanija. Sva četiri ida su bila cela, ali je krov bio srušen.
Ja: Možda u kući ima nešto što će mi pomoći da izađem odavde.
Ušao sam na vrata i zatekao razbacane krhotine krova koji se urušio, kao i ostatke nameštaja. Bila je to jednosobna kuća. Delovalo je kao da je onaj koji je ovde živeo pobegao u žurbi. Ušao sam u sobu i počeo da zavirujem u razlupane ormane i fioke. Onda sam našao nešto što nisam očekivao. Našao sam polupojedeno telo u poodmaklom stadijumu raspadanja. Delovalo je kao da ga je medved pojeo, ali u ovom delu nema medveda.
Ja: Šta li je ubilo ovu jadnu dušu?
Réquiem ætérnam dona ei Dómine
et lux perpétua lúceat ei.
Requiéscat in pace. Amen
Kada sam završio molitvu čuo sam neko šuškanje i krckanje iza sebe. Okrenuo sam se i na ulazu sam video demona! Onog istog demona koji je oborio avion!
Kada je primetio da sam ga video počeo je da reži i da se priprema za napad.
Ja: Demonu, vratiću te u Pakao iz kojeg si i došao!
In nomine Patris
et Filii
et Spiritus Sancti.
Amen!
I onda sam krenuo u juriš sa mačevima u rukama.
Već satima sam hodao kroz šumu i nije bilo naznaka bilo kakvog bića, prirodnog ili ne. Već mi je malo laknulo iako je u šumi bilo dosta mračnije nego na onom polju. Došao sam do kamenog zida neke stare, odavno srušene kuće.
Ja: Možda ne bi bilo loše da se malo odmorim ovde. Taman, mogu i da se pomolim za snagu da ne pokleknem u ovim teškim trenucima.
Tada sam kleknuo i izgovorio molitvu:
Sancte Michael Archangele,
defende nos in proelio,
contra nequitiam
et insidias diaboli esto praesidium.
Imperet illi Deus,
supplices deprecamur:
tuque,
Princeps militiae caelestis,
Satanam aliosque spiritus malignos,
qui ad perditionem animarum
pervagantur in mundo,
divina virtute,
in infernum detrude. Amen.
Kada sam završio molitvu umor je potpuno nestao, a tetovaže su počele da sijaju ljubičastim sjajem koji je osvetljavao okolinu.
Ja: Ovaj sveti sjaj će biti od velike pomoći po ovom mraku.
Krenuo sam dalje kroz šumu i došao do još jedne srušene kuće, ali ova je bila daleko očuvanija. Sva četiri ida su bila cela, ali je krov bio srušen.
Ja: Možda u kući ima nešto što će mi pomoći da izađem odavde.
Ušao sam na vrata i zatekao razbacane krhotine krova koji se urušio, kao i ostatke nameštaja. Bila je to jednosobna kuća. Delovalo je kao da je onaj koji je ovde živeo pobegao u žurbi. Ušao sam u sobu i počeo da zavirujem u razlupane ormane i fioke. Onda sam našao nešto što nisam očekivao. Našao sam polupojedeno telo u poodmaklom stadijumu raspadanja. Delovalo je kao da ga je medved pojeo, ali u ovom delu nema medveda.
Ja: Šta li je ubilo ovu jadnu dušu?
Réquiem ætérnam dona ei Dómine
et lux perpétua lúceat ei.
Requiéscat in pace. Amen
Kada sam završio molitvu čuo sam neko šuškanje i krckanje iza sebe. Okrenuo sam se i na ulazu sam video demona! Onog istog demona koji je oborio avion!
Kada je primetio da sam ga video počeo je da reži i da se priprema za napad.
Ja: Demonu, vratiću te u Pakao iz kojeg si i došao!
In nomine Patris
et Filii
et Spiritus Sancti.
Amen!
I onda sam krenuo u juriš sa mačevima u rukama.
Poslednji izmenio Hex dana Ned Apr 01, 2012 4:36 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Ned Apr 01, 2012 4:29 am
***
Mentalno smozdena sam se vracala natrag kuci. Ni o cemu nisam razmisljala. Kad sam se nasla 5 metara ispred kuce, prizor me je pogodio kao grom! To vise nije bila moja kuca! Ustvari, kao da je pola ulice nestalo!
Potrcala sam ka njoj, s praskom otvorila vrata. U prizemlju nije bilo nikog.
"Gde su kog vraga moji prijatelji! Gde je, bre, moja kuca?!"
Posto sam se uverila da u podrumu i prizemlju nema nikoga, krenula sam ka spratu, a onda sam na stepenistu naletela na jednog coveka.
Trcao je niz stepenice vicuci. Nista ga nisam razumela, ali je bilo ocigledno da se meni obraca:
"Zegda hor metra ga dom si ter!!!",
"Sta se dogadja? Ko si ti?", odgovorila sam.
Ali, nista mi nije odgovorio, samo me je zgrabio za ruku, i trkom odveo napolje. Kad smo bili na jedno 50 metara od kuce, zastali smo, a on je ponovo progovorio meni nepoznatim jezikom:
"Metra hor oreva siturabichi!"
A onda je kuca pocela da sija iznutra. Prozori su popucali, a svetlost je buknula kroz njih. Nisam znala sta je to, ali mi je bilo drago da nisam bila tamo.
Mentalno smozdena sam se vracala natrag kuci. Ni o cemu nisam razmisljala. Kad sam se nasla 5 metara ispred kuce, prizor me je pogodio kao grom! To vise nije bila moja kuca! Ustvari, kao da je pola ulice nestalo!
Potrcala sam ka njoj, s praskom otvorila vrata. U prizemlju nije bilo nikog.
"Gde su kog vraga moji prijatelji! Gde je, bre, moja kuca?!"
Posto sam se uverila da u podrumu i prizemlju nema nikoga, krenula sam ka spratu, a onda sam na stepenistu naletela na jednog coveka.
Trcao je niz stepenice vicuci. Nista ga nisam razumela, ali je bilo ocigledno da se meni obraca:
"Zegda hor metra ga dom si ter!!!",
"Sta se dogadja? Ko si ti?", odgovorila sam.
Ali, nista mi nije odgovorio, samo me je zgrabio za ruku, i trkom odveo napolje. Kad smo bili na jedno 50 metara od kuce, zastali smo, a on je ponovo progovorio meni nepoznatim jezikom:
"Metra hor oreva siturabichi!"
A onda je kuca pocela da sija iznutra. Prozori su popucali, a svetlost je buknula kroz njih. Nisam znala sta je to, ali mi je bilo drago da nisam bila tamo.
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Pon Apr 02, 2012 4:26 am
Ogroman vuk me je gledao tim svojim vatrenim ocima.Bio sam ukocen od straha jer nikada pre nisam video takvog velikog vuka sa jos tako natrirodnim ocima. Imao sam osecaj kao da je iskocio iz bajke o Crvenkapi i cinilo se kao da stvarno moze da me pojede iz jednog poteza. Vuk je posmatrao moje telo neko vreme ,a onda bas kao i u samoj bajci poceo je da prica.
Vuk: Mnogo je opasno ovde da setas sam narocito za vas novajlije.
Ja: Pojma nemam o cemu pricas.
Vuk: Nemoj da se pravis mutav. Taj simbol na grudima privlaci mnoge Garvare i ostala zla bica nebi li te ubili
Ja: Jah..ko mi to kaze jedan demonski vuk sa takvim ocima ne mozes da me slazes
Vuk: Sta? Ti vidis!?
Ja: Naravno da vidim sijaju bre kao smederavac kad se dobro nalozi!
Vuk: Ali to je ne moguce cak ni vi simbolmasteri ne mozete da ih vidite
Ja: Aj bogme kako da ne videmo pa vidi bre koliki si veliki kao medved..hahaha...
Vuk: Ti vidis moj pravi oblik!?
Ja: Jasta.
Vuk: Hm..ali nema veze osecam da nemas nikakvu snagu ima da zavrsim sa tobom za tili cas
Ja: To cemo tek jos da vidimo!
Izvadio sam Kolovrat iz grudi a zatim potrcao u susret vuku koji je jurio prema meni. To je bio strahovit udarac.Veoma brzo smo prosli jedan pored drugoga i pali na suprotnu stranu bojista. Od silne brzine nisam primeto da je vuk zario svoje zube u moje rame. Pocelo je da krvari. Vuk se nakezi a onda krenu u novi napad. Ovog puta se kretao toliko brzo da nisam mogao da stignem da podignem Kolovrat a kamoli da ga zavrtim. Na svu srecu okliznuo se od jedno deblo koje stajalo iza mene tako da je vuk sa svoji ogromnim zubima uspeo samo da mi zakaci grudi. Bila je to neocekivana sreca. Tada je Vuk krenuo u jos jedan udarac zaleteo se toliko brzo da sam jedva uspeo da ga vidim. Ovoga puta drzao se Kolovrat veoma crvsto i Vuk naleti na njega a zatim ga odbaci kao nista. Opet se nakezio a zatim rekao: " Vi magicna oruzija ste veoma slabi protivnici na pocetku da mi je prosto uzivanje na kraju vas pojesti!" Pokusao sam izvadim jos jedan Kolovrat iz grudi. Moje ruke se zarise u tetovazu. Tada dozivi opet onaj isti ostar bol. Ovoga puta pokusao sam da ga izdrzim. Ne ovaj put se necu onesvestiti! NE!
Kao sto je rekao Harimochi Kolovrat se uvek vrti!!! NECU ODUSTATI!!!
Pracen neopisvim jakim bolom uspeo sam da izvadim jos jedan Kolovrat. Bio je duplo manji ali se zato mnogo lakse vrteo. Tada sam sa njim potrcao i napao Vuka.
Uspeo sam! Uspeo sam da ga povredim a da me ovaj ne dokaci. Ponovio sam jos jedan napad ali ovoga puta Vuk me doceka i sapom me baci na zemlju.
Grudi me strasno zabolese i iz usta mi poce curiti krv. Bio je to strahvit jak udarac. Ne smem da odustanem! Bile su reci koje sam stalno ponavljao dok se Vuk polako priblizao pokazijvajuci mi te njegove ostre zube nalik sabljama.
Ustao sam polako i tada sam primetio onaj prvi Kolovrat. Cudno. Smanjio se do velecine kao ovaj moj. Ocigeledno da mogu da ih dupliram onda odnosno da iz jednog stvorim dva manja. Kada se izgovorio jedan opet sam imao onaj velik a kada sam rekao Udvostruci od velikog nastala su dva. Hm fino.
Ja: Vreme je da napravim od tebe mleveno meso!!
Zavrteo se Kolovrate veoma snazno a zatim krenuo ka Vuku. Ovoga puta nisam ja bio taj koji je zadobio veoma tezak udarac. Cak vise prosao sam bez ijedne povrede. Tada Vuk odlete jedno 5 metara u dalj. Nije bio gotov ali bio je besan. Iz njegovih ociju i ustiju sukljala je vatra kao iz neke otvorene peci. Potrcao je prema meni brzo kao nikada do sada. Morao sam da reagujem. Setio sam se da sam rotirajuci Kolovrat uspeo da odbijem veoma jak napad kad me je Haramochi trenirao.
Rekao sam "jedan" a zatim sam veliki Kolovrat zavrteo veoma snazno kao nikada do sada.
U skoku Vuk je bljunuo vatru prema meni. Nekim cudom vatra se odbila od mog Kolovrata koji se obrtao kao nenormalan i direktno udarila Vuka. Bio je konacno pobedjen na moju veliku srecu. Od one grdosije ostao je bio samo pepeo!
Vuk: Mnogo je opasno ovde da setas sam narocito za vas novajlije.
Ja: Pojma nemam o cemu pricas.
Vuk: Nemoj da se pravis mutav. Taj simbol na grudima privlaci mnoge Garvare i ostala zla bica nebi li te ubili
Ja: Jah..ko mi to kaze jedan demonski vuk sa takvim ocima ne mozes da me slazes
Vuk: Sta? Ti vidis!?
Ja: Naravno da vidim sijaju bre kao smederavac kad se dobro nalozi!
Vuk: Ali to je ne moguce cak ni vi simbolmasteri ne mozete da ih vidite
Ja: Aj bogme kako da ne videmo pa vidi bre koliki si veliki kao medved..hahaha...
Vuk: Ti vidis moj pravi oblik!?
Ja: Jasta.
Vuk: Hm..ali nema veze osecam da nemas nikakvu snagu ima da zavrsim sa tobom za tili cas
Ja: To cemo tek jos da vidimo!
Izvadio sam Kolovrat iz grudi a zatim potrcao u susret vuku koji je jurio prema meni. To je bio strahovit udarac.Veoma brzo smo prosli jedan pored drugoga i pali na suprotnu stranu bojista. Od silne brzine nisam primeto da je vuk zario svoje zube u moje rame. Pocelo je da krvari. Vuk se nakezi a onda krenu u novi napad. Ovog puta se kretao toliko brzo da nisam mogao da stignem da podignem Kolovrat a kamoli da ga zavrtim. Na svu srecu okliznuo se od jedno deblo koje stajalo iza mene tako da je vuk sa svoji ogromnim zubima uspeo samo da mi zakaci grudi. Bila je to neocekivana sreca. Tada je Vuk krenuo u jos jedan udarac zaleteo se toliko brzo da sam jedva uspeo da ga vidim. Ovoga puta drzao se Kolovrat veoma crvsto i Vuk naleti na njega a zatim ga odbaci kao nista. Opet se nakezio a zatim rekao: " Vi magicna oruzija ste veoma slabi protivnici na pocetku da mi je prosto uzivanje na kraju vas pojesti!" Pokusao sam izvadim jos jedan Kolovrat iz grudi. Moje ruke se zarise u tetovazu. Tada dozivi opet onaj isti ostar bol. Ovoga puta pokusao sam da ga izdrzim. Ne ovaj put se necu onesvestiti! NE!
Kao sto je rekao Harimochi Kolovrat se uvek vrti!!! NECU ODUSTATI!!!
Pracen neopisvim jakim bolom uspeo sam da izvadim jos jedan Kolovrat. Bio je duplo manji ali se zato mnogo lakse vrteo. Tada sam sa njim potrcao i napao Vuka.
Uspeo sam! Uspeo sam da ga povredim a da me ovaj ne dokaci. Ponovio sam jos jedan napad ali ovoga puta Vuk me doceka i sapom me baci na zemlju.
Grudi me strasno zabolese i iz usta mi poce curiti krv. Bio je to strahvit jak udarac. Ne smem da odustanem! Bile su reci koje sam stalno ponavljao dok se Vuk polako priblizao pokazijvajuci mi te njegove ostre zube nalik sabljama.
Ustao sam polako i tada sam primetio onaj prvi Kolovrat. Cudno. Smanjio se do velecine kao ovaj moj. Ocigeledno da mogu da ih dupliram onda odnosno da iz jednog stvorim dva manja. Kada se izgovorio jedan opet sam imao onaj velik a kada sam rekao Udvostruci od velikog nastala su dva. Hm fino.
Ja: Vreme je da napravim od tebe mleveno meso!!
Zavrteo se Kolovrate veoma snazno a zatim krenuo ka Vuku. Ovoga puta nisam ja bio taj koji je zadobio veoma tezak udarac. Cak vise prosao sam bez ijedne povrede. Tada Vuk odlete jedno 5 metara u dalj. Nije bio gotov ali bio je besan. Iz njegovih ociju i ustiju sukljala je vatra kao iz neke otvorene peci. Potrcao je prema meni brzo kao nikada do sada. Morao sam da reagujem. Setio sam se da sam rotirajuci Kolovrat uspeo da odbijem veoma jak napad kad me je Haramochi trenirao.
Rekao sam "jedan" a zatim sam veliki Kolovrat zavrteo veoma snazno kao nikada do sada.
U skoku Vuk je bljunuo vatru prema meni. Nekim cudom vatra se odbila od mog Kolovrata koji se obrtao kao nenormalan i direktno udarila Vuka. Bio je konacno pobedjen na moju veliku srecu. Od one grdosije ostao je bio samo pepeo!
Xell
Poslednji izmenio Dr.Jackson dana Pon Apr 02, 2012 7:11 am, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : Garvar +2 poena)
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Pon Apr 02, 2012 7:01 am
Demon se nakezio i počele su da mu gore kandže. Tik pre nego da mu priđem i da ga udarim ispalio je ogromnu vatrenu kuglu, nalik onoj koja je oborila avion. Eksplozija me je odbacila ka zidu iza mene u koji sam udario punom brzinom. Plamen mi je pocepao mantju na grudima, a ostaci su tinjali.
Ja: Da li je to najbolje što umeš, sledbeniče Đavola?
Rekao sam dok sam ustajao, brišući krv koja je kapala iz nosa. Demon nije očekivao da ustanem posle takvog udarca. Ali pre nego što sam uspeo da ponovo jurnem na njega ponovo me je pogodio vatrenom kuglom koja me je ovaj put izbacila iz kuće kroz kameni zid. Bol je bio neverovatan, ali nije bio ni blizu onome koji sam osetio ranije te večeri. Dok sam ustajao video sam da me ponovo gađa kroz rupu na zidu, ali ovaj put sam uspeo da se otkotrljam u stranu pre nego što me je pogodilo.
Čuo sam iznerviran vrisak iz kuće. "Sad je moja šansa!", pomislio sam. Brzo sam ustao i otrčao do zida i naslonio se na njega i čekao ga. Ubrzo je demon izašao iz kuće i počeo da se osvrće ne bi li me spazio. Kada me je video, već je bilo kasno. Moji mačevi su već bili u punom zamahu ka njegovom vratu. Pokušao je da podigne ruke da se zaštiti, ali mačevi su mu odsekli obe ruke i potpuno mu presekli vrat. Crna krv je šiknula na sve strane, malo pre nego što mu je telo sagorelo sivim plamenom.
Obrisao sam mačeve i pošao polako stazom ka izlazu iz šume.
Ja: Da li je to najbolje što umeš, sledbeniče Đavola?
Rekao sam dok sam ustajao, brišući krv koja je kapala iz nosa. Demon nije očekivao da ustanem posle takvog udarca. Ali pre nego što sam uspeo da ponovo jurnem na njega ponovo me je pogodio vatrenom kuglom koja me je ovaj put izbacila iz kuće kroz kameni zid. Bol je bio neverovatan, ali nije bio ni blizu onome koji sam osetio ranije te večeri. Dok sam ustajao video sam da me ponovo gađa kroz rupu na zidu, ali ovaj put sam uspeo da se otkotrljam u stranu pre nego što me je pogodilo.
Čuo sam iznerviran vrisak iz kuće. "Sad je moja šansa!", pomislio sam. Brzo sam ustao i otrčao do zida i naslonio se na njega i čekao ga. Ubrzo je demon izašao iz kuće i počeo da se osvrće ne bi li me spazio. Kada me je video, već je bilo kasno. Moji mačevi su već bili u punom zamahu ka njegovom vratu. Pokušao je da podigne ruke da se zaštiti, ali mačevi su mu odsekli obe ruke i potpuno mu presekli vrat. Crna krv je šiknula na sve strane, malo pre nego što mu je telo sagorelo sivim plamenom.
Obrisao sam mačeve i pošao polako stazom ka izlazu iz šume.
Poslednji izmenio Dr.Jackson dana Pon Apr 02, 2012 7:11 am, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : Garvar +2 poena)
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Pon Apr 02, 2012 7:55 am
Polje.
Ja: "Sta se ovde desava! Ko si ti? Gde je moja kuca?"
Covek: "Bopard zetva hor. Hoxem dair rutem Zdravo. Mora da si zbunjena, veruj mi i ja sam. Mogu li znati gde se nalazim?"
Ja: "Mene pitas?! Pa do pre par minuta je ovde bila moja kuca, a ne ova pustara! Nista ne prepoznajem. Ko si ti, kad si tako pametan? Kakav je to cudan jezik!" (Bila sam toliko nervozna da sam trtljala bez prestanka!)
Dorum: "Ja sam Dorum, sacekaj minut, i objasnicu ti sta se desava."
Seo je u turski sed i ponovo krenuo da mumla na onom svom cudnom jeziku. Posto je bila noc i nigde zive duse na vidiku, sela sam u travu i ispustila ocajnicki uzdah. Ovaj dan nije poceo kako treba, pomislila sam, a onda je Dorum ustao.
Dorum: "Kao sto rekoh, ja sam Dorum. Verujem da je ovde doslo do visedimenzionalnog preklapanja, ali ne znam sta mu je uzrok. Bavio sam se tim u Školi, pa prepoznajem neke karakteristike."
Ja: "Kakvoj školi?"
Dorum: "Dolazim iz drzave Nezbion, Dix sveta gde vlada... Magija, verujem da biste je vi tako nazvali."
Ja: "Ma da, kako da ne..."
Dorum: "Poverovaces mi s vremenom. Sta mislis kako me razumes. Onu Hoxem cin sam bacio kako bi se razumeli. Treba li ti jos neki dokaz."
Ja: "Pojma nemam. Svasta mi se izdesavalo, tako da me trenutno nije briga. Nego, nastavi, krenuo si da pricas o nekoj skoli."
Dorum: "Da. Ja sam predavac na Nezbionskoj magijskoj akademiji, jednoj, ne tako elitnoj skoli koja skoluje veoma talentovane mlade magove. Lep je taj nas svet, poprilicno uredjen pod vodjstvom Magijskog saveta."
Ja: "Kako to da niste elitna..."
Dorum: "Duga prica. Nego, jednog dana kad sam krenuo u biblioteku, da vratim knjigu 'Servutova analiza dimenzionalnih mogucnosti' nesto cudno se desilo. Ne secam se dosta toga, ali odjednom sam se nasao u onoj kuci. Kad sam video da nema nikoga, otisao sam do sobe i zaspao. Kad sam se probudio, prosunjao sam se kucom i naisao na neko cudno stvorenje. Ne znam kako bi ga nazvao, do sad nisam sreo nijedno takvo stvorenje. Nisam znao ni kako da se borim protiv njega, makar mislim da je bio on... Stalno me je napadao, nisam mogao da stanem. I onda, konacno, kad sam bacio cin Wota lexum naisao sam na tebe. Izvini, magijske reci se ne smeju prevoditi, nadam se da razumes..."
Ja: "Ne mari, hajde da nadjemo neko sigurno mesto za prespavati, mrtva sam umorna."
Dorum: "Ok, ona kuca nece biti sigurna jos par dana, zbog magijskih ostataka... No, kako se zoves?"
Krenuli smo u potragu za nekim zaklonom. Ispricala sam mu sve sto mi se desilo dok ga nisam srela i izgledalo je kao da nista cudno nije cuo. To me je iznenadilo, ali ipak mi je bilo lakse. Makar nisam sama...
Ja: "Sta se ovde desava! Ko si ti? Gde je moja kuca?"
Covek: "Bopard zetva hor. Hoxem dair rutem Zdravo. Mora da si zbunjena, veruj mi i ja sam. Mogu li znati gde se nalazim?"
Ja: "Mene pitas?! Pa do pre par minuta je ovde bila moja kuca, a ne ova pustara! Nista ne prepoznajem. Ko si ti, kad si tako pametan? Kakav je to cudan jezik!" (Bila sam toliko nervozna da sam trtljala bez prestanka!)
Dorum: "Ja sam Dorum, sacekaj minut, i objasnicu ti sta se desava."
Seo je u turski sed i ponovo krenuo da mumla na onom svom cudnom jeziku. Posto je bila noc i nigde zive duse na vidiku, sela sam u travu i ispustila ocajnicki uzdah. Ovaj dan nije poceo kako treba, pomislila sam, a onda je Dorum ustao.
Dorum: "Kao sto rekoh, ja sam Dorum. Verujem da je ovde doslo do visedimenzionalnog preklapanja, ali ne znam sta mu je uzrok. Bavio sam se tim u Školi, pa prepoznajem neke karakteristike."
Ja: "Kakvoj školi?"
Dorum: "Dolazim iz drzave Nezbion, Dix sveta gde vlada... Magija, verujem da biste je vi tako nazvali."
Ja: "Ma da, kako da ne..."
Dorum: "Poverovaces mi s vremenom. Sta mislis kako me razumes. Onu Hoxem cin sam bacio kako bi se razumeli. Treba li ti jos neki dokaz."
Ja: "Pojma nemam. Svasta mi se izdesavalo, tako da me trenutno nije briga. Nego, nastavi, krenuo si da pricas o nekoj skoli."
Dorum: "Da. Ja sam predavac na Nezbionskoj magijskoj akademiji, jednoj, ne tako elitnoj skoli koja skoluje veoma talentovane mlade magove. Lep je taj nas svet, poprilicno uredjen pod vodjstvom Magijskog saveta."
Ja: "Kako to da niste elitna..."
Dorum: "Duga prica. Nego, jednog dana kad sam krenuo u biblioteku, da vratim knjigu 'Servutova analiza dimenzionalnih mogucnosti' nesto cudno se desilo. Ne secam se dosta toga, ali odjednom sam se nasao u onoj kuci. Kad sam video da nema nikoga, otisao sam do sobe i zaspao. Kad sam se probudio, prosunjao sam se kucom i naisao na neko cudno stvorenje. Ne znam kako bi ga nazvao, do sad nisam sreo nijedno takvo stvorenje. Nisam znao ni kako da se borim protiv njega, makar mislim da je bio on... Stalno me je napadao, nisam mogao da stanem. I onda, konacno, kad sam bacio cin Wota lexum naisao sam na tebe. Izvini, magijske reci se ne smeju prevoditi, nadam se da razumes..."
Ja: "Ne mari, hajde da nadjemo neko sigurno mesto za prespavati, mrtva sam umorna."
Dorum: "Ok, ona kuca nece biti sigurna jos par dana, zbog magijskih ostataka... No, kako se zoves?"
Krenuli smo u potragu za nekim zaklonom. Ispricala sam mu sve sto mi se desilo dok ga nisam srela i izgledalo je kao da nista cudno nije cuo. To me je iznenadilo, ali ipak mi je bilo lakse. Makar nisam sama...
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Pon Apr 02, 2012 8:35 am
Dok sam izlazio iz šume dogodila se jako čudna stvar. Sve se naglo smračilo i ledeni vetar je počeo da duva svuda oko mene. Zbog prašine morao sam da sklopim oči. Pre nego što sam shvatio šta se događalo, bilo je gotovo. Kada sam otvorio oči bio sam na zadnjem tremu neke kuće u pustari.
"Gde sam to?" Pomislio sam. Onda sam čuo neke povike sa druge strane, ali pre nego što sam uspeo da obiđem, snažna eksplozija je suknula kroz vrata pored kojih sam stajao i odbacila me 50m dalje. Kada sam udario o zemlju, onesvestio sam se.
Kada sam se probudio, već je bilo svanulo. Nije mi bilo ništa jasno šta se desilo. Prišao sam ponovo kući i video kroz prozore da sve unutra još svetluca čudnim sjajem i ipak odlučio da ne ulazim.
Ja: Gde li sam? Bože, zašto me kažnjavaš?
Deus meus,
ex toto corde paenitet me
omnium meorum peccatorum,
eaque detestor, quia peccando,
non solum poenas a Te iuste
statutas promeritus sum,
sed praesertim quia offendi Te,
summum bonum,
ac dignum qui super omnia diligaris.
Ideo firmiter propono,
adiuvante gratia Tua,
de cetero me non peccaturum peccandique
occasiones proximas fugiturum.
Amen.
Po ustajanju posle molitve, video sam tragove u travi. Kada sam prišao, video sam da su ljudski, dvoje ljudi. Odlučio sam da krenem za njima, ako ništa drugo, onda makar da saznam gde se nalazim.
"Gde sam to?" Pomislio sam. Onda sam čuo neke povike sa druge strane, ali pre nego što sam uspeo da obiđem, snažna eksplozija je suknula kroz vrata pored kojih sam stajao i odbacila me 50m dalje. Kada sam udario o zemlju, onesvestio sam se.
Kada sam se probudio, već je bilo svanulo. Nije mi bilo ništa jasno šta se desilo. Prišao sam ponovo kući i video kroz prozore da sve unutra još svetluca čudnim sjajem i ipak odlučio da ne ulazim.
Ja: Gde li sam? Bože, zašto me kažnjavaš?
Deus meus,
ex toto corde paenitet me
omnium meorum peccatorum,
eaque detestor, quia peccando,
non solum poenas a Te iuste
statutas promeritus sum,
sed praesertim quia offendi Te,
summum bonum,
ac dignum qui super omnia diligaris.
Ideo firmiter propono,
adiuvante gratia Tua,
de cetero me non peccaturum peccandique
occasiones proximas fugiturum.
Amen.
Po ustajanju posle molitve, video sam tragove u travi. Kada sam prišao, video sam da su ljudski, dvoje ljudi. Odlučio sam da krenem za njima, ako ništa drugo, onda makar da saznam gde se nalazim.
Otac Andersen
Poslednji izmenio Hex dana Uto Apr 03, 2012 5:45 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Dr.Jackson Uto Apr 03, 2012 3:08 am
Bio sam premoren. Krv je jos curela sto iz starih sto iz novih rana. Osecao sam kako mi se telo polako hladi ali nisam smeo da odustanem. Ne sada kada sam savladao onu zver. Polako sam ustao i poceo da hodam napred mada uistinu nisam znao kuda me to noge nose. Ako nista drugo Haramochi me je dobro istrenirao iako sam bio samo par sati na njegovom surovom treningu. Tada sam setio da imam joz zavoja u desnom dzepu. Bio sam upravu. Uzeo sam ono zavoja sto je ostalo i ponovo previo rane ali ipak izgleda da nije bilo dovoljno. Onaj udarac vuka sapom je defintivno pokrenuo lavinu u mom krvotoku. Krv je i dalje curela a ja sam omotavao jos zavoja preko grudi. Nisam smeo onoliko da se naprezem u toku borbe. Za sve kriv taj vuk sto se pojavio bas kada ne treba.
U tom trenutku cuo sam kako neka sirena fijuce. Izgledalo je kao da dolazi neki beli kamion ili kombi.Nisam vise mogao dalje da idem. Osetio sam neku neopisvu hladnocu. Konacno,padoh na zemlju. Oci pocese polako da mi se zaklapaju a ja polako ali sigurno tonuo sam u jedan dubok san. Samo se nadam da je ono belo... sanitetsko vozilo.
U tom trenutku cuo sam kako neka sirena fijuce. Izgledalo je kao da dolazi neki beli kamion ili kombi.Nisam vise mogao dalje da idem. Osetio sam neku neopisvu hladnocu. Konacno,padoh na zemlju. Oci pocese polako da mi se zaklapaju a ja polako ali sigurno tonuo sam u jedan dubok san. Samo se nadam da je ono belo... sanitetsko vozilo.
Xell
Dr.Jackson- Q Continuum
- Broj poruka : 2622
Datum upisa : 02.07.2011
Godina : 34
Lokacija : TARDIS -
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od Hex Uto Apr 03, 2012 5:45 am
Posle dva sata hoda i mnogo lutanja po prirodi dok sam pratio tragove, naišao sam na veliku površinu utabane zemlje i tu sam izgubio trag ljudi koje sam pratio. Bio sam razočaran. Nadao sam se da ću naići na nekoga ko će me uputiti u pravom pravcu, ali nisam gubio nadu. Popeo sam se na brdo koje se nalazilo u blizini i osmotrio okolinu. Očigledno je bilo da nisam više u Mađarskoj, teren je bio izuzetno brdovit, a i u daljini su se videle visoke planine, snegom pokrivenih vrhova. Izgledalo je kao da sam se pojavio u sred nedođije, ali onda sam video grupicu zgrada u daljini. Nisu izgledale daleko, ali sam znao da često izgled vara. Do tamo je sigurno bilo bar dvadesetak kilometara i to po brdovitom predelu.
Ja: "Ovo će biti naporna šetnja, ali Bog će mi dati snagu da uspem."
Pogledao sam na sat, ali na moje razočaranje bio je potpuno razbijen, što i nije čudno s obzirom na pad iz aviona, probijanje kamenog zida leđima i prisustvovanju eksplozije u kući. Skinuo sam sat, ubacio ga u džep i polako krenuo ka kućama koje su se videle u daljini.
Ja: "Ovo će biti naporna šetnja, ali Bog će mi dati snagu da uspem."
Pogledao sam na sat, ali na moje razočaranje bio je potpuno razbijen, što i nije čudno s obzirom na pad iz aviona, probijanje kamenog zida leđima i prisustvovanju eksplozije u kući. Skinuo sam sat, ubacio ga u džep i polako krenuo ka kućama koje su se videle u daljini.
Otac Andersen
Hex- Lord
- Broj poruka : 1297
Datum upisa : 25.08.2011
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Re: *MAGIC SYMBOLS*
od phoenix Uto Apr 03, 2012 7:38 am
Sumarak.
Jutro. Sve je izgledalo tako normalno, ali nazalost, to nije bio slucaj...
Ja: "Ova transportna magija je stvarno prakticna."
Dorum: "Da, ali crpi dosta energije, koristim je samo u izuzetnim situacijama."
Pogledala sam u vatricu koju smo zalozili i malu hrpu jabuka koju smo skupili. Morali bismo uskoro da naidjemo na neko naselje. Nemoguce da je sve obicna pustara. Dorum je smazao jednu jabuku, pa prilegao da povrati energiju. Mislila sam da sam poludela i da se nesto cudno desilo samo meni, ali izgleda da je sve ovo pogodilo njega cak vise nego mene. Proslo je tek pola sata a on se vec probudio.
Dorum: "Wuaaaaaaah! Koliko sam spavao?"
Ja: "Jedva pola sata..."
Dorum: "Sasvim dovoljno."
Ja: "
"
Dorum: "Ja inace malo spavam... Hej, tek mi je sad palo na pamet. Ucinilo mi se da sam video neki simbol na tvojoj ruci."
Ja: "Kako? Trudila sam se da ga sakrijem...:
Dorum: "Cesala si ga svako malo. Nije bilo tesko provaliti te."
Ja: "Ma ja ni ne znam odakle se stvorio."
Dorum: "Daj da ga vidim."
Pruzila sam mu ruku. Taman kad je krenuo da prica o nekoj energiji, Nezbijanskim runama, prepletenom cvoru, ja sam se prenula. Zadrhtala sam i opet videla nesto. Sada je to bio Dorum, leteo je, cerupao se sa nekom pticom. Kad sam se povratila on je i dalje pricao o prepletenom cvoru, a ja nisam znala sta da mislim, a kamoli sta da kazem... Pokusavala sam da svarim ono sto sam upravo videla...
Dorum: "Znas, ovo moze da bude bilo sta."
"Da, da..." Rekla sam odsutno.
Jutro. Sve je izgledalo tako normalno, ali nazalost, to nije bio slucaj...
Ja: "Ova transportna magija je stvarno prakticna."
Dorum: "Da, ali crpi dosta energije, koristim je samo u izuzetnim situacijama."
Pogledala sam u vatricu koju smo zalozili i malu hrpu jabuka koju smo skupili. Morali bismo uskoro da naidjemo na neko naselje. Nemoguce da je sve obicna pustara. Dorum je smazao jednu jabuku, pa prilegao da povrati energiju. Mislila sam da sam poludela i da se nesto cudno desilo samo meni, ali izgleda da je sve ovo pogodilo njega cak vise nego mene. Proslo je tek pola sata a on se vec probudio.
Dorum: "Wuaaaaaaah! Koliko sam spavao?"
Ja: "Jedva pola sata..."
Dorum: "Sasvim dovoljno."
Ja: "
"Dorum: "Ja inace malo spavam...
Hej, tek mi je sad palo na pamet. Ucinilo mi se da sam video neki simbol na tvojoj ruci."Ja: "Kako? Trudila sam se da ga sakrijem...:
Dorum: "Cesala si ga svako malo. Nije bilo tesko provaliti te."
Ja: "Ma ja ni ne znam odakle se stvorio."
Dorum: "Daj da ga vidim."
Pruzila sam mu ruku. Taman kad je krenuo da prica o nekoj energiji, Nezbijanskim runama, prepletenom cvoru, ja sam se prenula. Zadrhtala sam i opet videla nesto. Sada je to bio Dorum, leteo je, cerupao se sa nekom pticom. Kad sam se povratila on je i dalje pricao o prepletenom cvoru, a ja nisam znala sta da mislim, a kamoli sta da kazem... Pokusavala sam da svarim ono sto sam upravo videla...
Dorum: "Znas, ovo moze da bude bilo sta."
"Da, da..." Rekla sam odsutno.
Garena
phoenix- Q Continuum
- Broj poruka : 2715
Datum upisa : 28.08.2011
Lokacija : Dressrosa
Strana 1 od 2 • 1, 2
Similar topics» Magic Symbols =SYMBOLPEDIA=
» Magic Symbols +PRAVILA I INFO+
» Magic Symbols [PLAYER CREATOR]
» Magic World
» Practical Magic (1998)
» Magic Symbols +PRAVILA I INFO+
» Magic Symbols [PLAYER CREATOR]
» Magic World
» Practical Magic (1998)
:: The Bronze :: RPG serije foruma
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu