===STARBUS===

Suzana: Upali svetla!
Ja: Ok.. Nego Kociiiiiiiiiiiiiii!!!!!
Krsta: Poginucemo!!!!
Ja: Vreme je ULTRABRAKE! Bice malo cupavo ali cemo barem da stanemo!!
Nara: Poginucemo
--------
RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
(zvuk busa dok koci)
---------

Ja: O...ho...izgleda da cemo da se prevrnemo na stranu!!!

DOOOOOOOOOOOOMMMM!!!!
zRRRRRRRRRRRRRRRRRRR....

Bus se prevrce na desnu stranu i jos se kliza po njoj nekoliko metara sve dok konacno nije stao

(Ako ja dobro vidim, na slici je bus na levoj strani, al' 'ajd'...)

Budim se. Sve mutno pred ocima. Kad se konacno osvestih, videh da sam u necemu sto bi se moglo nazvati bolnicka soba. Skacem iz kreveta!

"Aaa, gde sam, gde su ostali?"

U sobu ulazi nesto, robot ili kiborg, nisam stigla da razaznam, jer mi je, valjda dao sedativ, i ja ponovo zaspah.

(bus je na levoj strani jer nisam mogao da nadjem bolju sliku )

Probudio sam se u nekoj bolnici. Bio sam prikacen na neke sprave. Ustao san iz kreveta i video ostale kako spavaju. Jedan uredjaj nalik burgiji je ubrzgavao nesto u krv svakome od nas. Udario sam ga veoma snazno. Nekim cudom prestali su svi da rade. U tom trenutku Suzana se probudila
Suzana: A gde sam ja? Aaaaa...oteli su nas roboti!!!
Ja: Suzana.
Suzana: I ti si budan. Moramo pod hitno nekako da se odavde izvucemo!
Ja: I da nadjemo bas!
Suzana: Sta cemo sa ovima?
Ja: Iskljucio sam ove sprave. Valjda ce da se probude uskoro
Suzana: Samo da se roboti ne vrate

Ja: "Je l' ja to sanjam?!"
Krsta: "Covece, gde smo mi?"
Ja: "Cek-cek... Sad se setih. Ja sam se i ranije probudila. Neki robot me je ponovo uspavao..."
Krsta: "Nece ovo na dobro da izadje... "
Ja: "Jesu li svi budni?"
Suzana: "Nara nije..."

Krsta: Joj covece kako me boli glava..
Suzana: I mene je bolela na pocetku
Ja: Samo Nara jos nije ustala.
Krsta: Nara probudi se!!!
Suzana: Ne pali to. Pokusavala sam i ja bila malo pre ali nista spava kao top
Krsta: NA...
Ja: Cuti bre Krsto nemoj da se deres. Ima da dodju oni roboti zbog tebe..
Krsta: Izvini... Aaa...ro...bo..ti...
Suzana: Pa jel ti nekoga slusas
Krsta: Ah..zaboravio sam... joj kako me boli glava
Ja: Cudno kako tebe samo jos boli kad nemas skoro nista u njoj. Prazno unutra kao prazna kaca za kupus
Suzana:Ej nemoj da si bezobrazan ..mada uistinu ovo je bila dobra fora..izvini Krsto...
Ja: Ma on se smeja...sta mislis...da li shvatio o kome se radi?
Suzana: Naravno da nije....
Krsta:
Nara (nesto trtlja dok spava): Boze...covek se smeje samom sebi..
Krsta: Aha...probudila si se..budi se bre
Suzana: Izgleda da Krsta cuje samo ono sto zeli da cuje...
Ja: Koliko kod pokusavao da pomislim da je on malo priglup nekako me covek uvek iznenadi i to bas prijatno...
Suzana: Ti misls da je on svestan sta govori...
Nara: Dobro bre vas dvoje prekinite vise da olajavate ovog mazgova inace cu i vas da udarim!
(Krsta lezi na podu sa cvorugom po sred glave )
Suzana: Okej..prestajemo...
Ja: Uuu..izgleda da je mnogo gadna kad je probuis
Suzana: To bi trebali ubuduce da znamo
Nara: Naravno da jesam
Suzana: Joj jadan Krsta...
Nara: Nego gde smo mi?

Ja: "Pojma nemam, ali izgleda da su nas oni roboti doveli u svoje odaje... Cudna mi je ova soba, nije prava bolnicka?!"
Suzana: "Da, sad kad spomenes. Samo su kreveti ovde, i nista vise. Osim ovih sprava..."
Krsta (ironicno): "DA, zar ne treba i TV da bude u bolnickoj sobi?!"
Suzana: " Da l' je moguce da si toliko gl..."
Krsta: "Ma daj bre, zar niste ukapirali foru... Izgleda da moja titula priglupog snagatora biva polako ugrozena "
Ja: "Ne znam sta su nam dali, ali izgleda da smo krenuli da pricamo vise gluposti nego inace..."

Ja: Joj ljudi definiivno se slazem sa vama sa necim gadnim su nas spricali
Suzana: Prestani vise da se smejes!
Nara:O boze...
Krsta: Njima nema pomoci
Suzana: A da pokusamo da izadjemo
Krsta: Sta vredi kad su se ovo dvoje naduvali...mislim oni se smeju i normalno a ne sa ovim djavolom
Nara i Ja:
Suzana: 'Ocete li vise da prestanete! E sad cete oboje dobiti po cusku

Ja: "OMG! Neko dolazi!"
Krsta: "A ne, sad ce opet da nas spricaju. Ko zna za kakve nas eksperimente koriste!!!"
Suzana: "Sssssh, cutite!"
Ja: "A, kako bi bilo da se vratimo u krevete i pretvaramo da se nista nije desilo?"
Suzana: "Mislim da ne bi vredelo, al' ajde!"

[Vratili smo se u krevete. U sobu ulazi neko, tj. ovi likovi!]

Kiborg 1: Adrrna hsa asaahas aa ahasha hjasa
Devojka-kibrog: Juassa ashas tasas
Kiborg 2: Jubsa atas asgas gana tabsa

Suzana: Sta ovi pricaju da mi je bog znati?
Ja: Ocigledno prevodilac ne radi
Nara(nara se hvata za glavu): Jaoooooo...
Ja: Nara sta je?
Nara: Pa ostavila sam prevodilac u busu! Secateli se da sam ga bila ugradila kako bi razumeli robote
Suzana: A bus ko zna gde je....
Krsta: Ne pominji mi to!!!
Ja: Znaci sada oni imaju samo tarabalatata sa recima a mi cemo samo kao dzukci da klimamo glavom kao satro razumemo
Nara: Tako nekako...

[Pricaju kiborzi. Ne razumemo ih, ali oni ovo pricaju... ]

Kiborg 2: "Probudili su se."
Devojka - kiborg: "Veoma zanimljivo. Nismo ocekivali da ce se ovako brzo probuditi. Izgleda da preparati ne deluju na njihovu vrstu."
Kiborg 1: "Na sigurnosnim snimcima smo primetili cudnu reakciju kod onih dvoje..." (Pokazuje na Naru i Dr-a)

Suzana: Sta ovaj pokazuje na tebe?
Ja: Nemam pojma...
Krsta: Ali i pokazuje na Naru
Nara: Na mene?
Ja: Sta god hoce od nas defintivno bice ne mirise na dobro

[Odlaze iz sobe.]

Ja: "JOj, otisli su. Ko zna zasto?"
Krsta: "A da mi hvatamo maglu?"
Nara: "Zasto bi hvatali maglu?"
Krsta: "Mislio sam da pokusamo da pobegnemo?"
Suzana: "Covece, jesi li ti video gde smo?"
Krsta: "Da, pa?"
Ja: "Ti stvarno ne znas sta pricas! Pa otkrice nas cim pipnemo bravu!"

Ja: Uh..i ja bi isto voleo da se nekako izvucemo iz ovoga bedeka ali zaista nemam ideju kako bi to izveli
Suzana: Znaci zaglavili smo ovde ali deinitivno!
Krsta: Mislim da je sada pravo vreme za paniku

-----(Nara nesto caprka po onim uredjajima sa kojima su nam ubrizgavali nesto sta god to bilo)-----

Nara:Aha..gotovi su...Nisu nesto posebno ali bar su efektivni
Drzte ih!

Ja: Sta ti si sama ovo napravila?! Ali od cega!!!!
Suzana i Krsta: Kako sii....
Nara: Pa nisam imala puno elemenata ali svasta je posluzilo u bolnici..znate ja nigde ne polazim bez mog alata koji je sakriven u ovu ogrilicu
Ja: I dalje ne verujem...kako su svi oni alati stali u to malo loptasto sjajno cudo
Nara: Pa...tesko je to vama objasniti...

Krsta: Ijaooo pogledajte sta je napravila od sobe!!!!
Suzana: Tek sam i ja sada primetila..
Ja: Ouuuuuuu..ovo ce biti gadno...ako ovi budu dosli i zatekli ovu sobu u ovakvom stanju

Odlicno! Ne verujem da imamo pobedu u rukama, ali sigurno imamo sansu.

Ja: Idemo!
Nara: Ne na vrata! Ovamo!
(Nara pokazuje na prozor)
Krsta: Jel si ti sigurna to sto radis?
Nara: Yap...ee a da sam ja glupa..moj uredjaj za prevodjene ima odasiljac koji je sa mojim cipom na ruci povezan tako da uvek znam gde..u ovom slucaju znam gde je autobus
Ja: Osim ako ga nisu izvadili iz njega ili ako nam nisu rasturili autobus
Nara: Pa nadam se da nisu
Suzana: Hajde drustvo pokret! Vreme je da se igramo alpinista!
Krsta: Dokle mi trebamo da se spustimo
Nara: Bus je u ovoj istoj zgradi sto je dobro. Samo sto je... jedno 700 spratova ispod
Krsta: Koliko?

Ja: "Aaa, ja bi da pokusam kroz hodnik..."
Krsta: "Ma, hajde, sta se plasis?"
Ja: "Nista, nego, odjednom mi se ovo ne cini kao dobra ideja..."
Suzana: "Hoces li da ludis ovde ceo zivot, ili da begamo?!
Ja: "Pa, kad tako kazes, 'ajmo! Wuhuuu "

Nara: Okej..ljudi spustila sam konopac..uzmite vase pistolje i zakacite ih za konopac i onda samo pritisnete ovo crveno dugme i tada ce polako poceti da popusta i onda..znate vec...IHHHAAAAAAAA!!!!
(Nara se spusta dole)
Ja: Uuuu...ovo je bio brzi spust
Krsta: Ce da se izlomimo dole!!!
Suzana: A nije nam rekla gde treba da stanemo
Ja: Mislim da ce se sada Nara pobrnitu za to
Krsta:Aaa...a..bre...pustime... Neko me dole vuce
Ja: Pa Nara te vuce pravis guzvu!
(gurnuo sam Krstu kroz prozor)
Krsta: IMAM DA TE UBIJEM AKO PREEEEEEEZZZIIIVIIIIIMMM!!!!
Suzana: Da li si ti normalan?
Ja: Nisam. DZEEEEEROOOOONIIIIIIMOOOOOOOO!!!!!
(skacem i ja dole)

Ja: "AAAAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.A"
(odjednom stajem)
Ja: "Aaaaaaaaaaaaaa!"

Suzana: "Sta se deres? Stali smo!"
Ja: "AAa... A? Uf, pade mi kamen sa srca. Pa, i nije ovo bilo bas lose."
Krsta: "Da. Gde smo sad?"

Ja: Izgleda da smo u nekom hodniku...
Suzana: Šta je ovo sunce ti kalijsano?
Nara: Izgleda kao da je u pitanju..ne ne ne...nije to...to je ne moguće
Ja: Šta je ne moguće? Meni ovo čudo više liči na neku šklopociju voza i nekog starog prekookasnog broda?
Nara: Ali nije!!! Sada mi je sve jasno zašto su se oni roboti onako čudno ponašali...
Krsta: Pa reci više šta je to! majku li ti spalim!!!
Nara: Idiote ne deri se!!!!
Ja: Šta se ovo čuje?
Nara: Otriveni smo!
Suzana: U redu roboti nas jure sa jedne strane ,a šta dolazi sa ove?
Nara: Prepoznajem ovu planetu. Ovo je zabrenjena zona! Ova planeta zove se Ha'at. Vidite nekada je ova planeta bila naseljena vrrstom koja je bila na industrijskom tehnološkom nivou. Otuda potiče ovaj čamac ili šta li je već sve dok nešto nije palo na nju i iz skorena je promenilo. Postoji jedna izreka: "Sa Ha'ata niko se ne vraća!"
Krsta: Nemoj to da mi govoriš

Ja: "Ah, ne... Kad bismo makar vise znali sa cim se susrecemo..."
Krsta: "Mene posebno interesuje ovaj deo da se niko ne vraca ziv!"
Suzana: "Bogami, u svasta smo se upleli."
Ja: "Da, al' nismo mi krivi sto su nas roboti oteli!"
Suzana: "I to sto kazes..." :/

Ja: A da bude jos interesantnije mi nemamo pojma gde se nalazi nas bus?
Nara: Izgleda da se nešto čuje napred?
Ja: Meni liči na pucnjavu.
Suzana: I meni se tako čini
Krsta: A a a....a...a...ali ljudi oni roboti iza nas nam se približavaju
Ja: A , da mi krenemo u fight?
Suzana: A sa čim..mislim imamo samo one pištolje..
Nara: Ljudi ja se zaista plašim ovih pucnjava..
Suzana i Krsta: Joj majko mila koliko je ovo čudo!!!!!

Ja: Pogledajte samo kako seče ove manje robote kao ništa...
Suzana: Izgleda da nas ovaj štiti...
Krsta: Ovo je ogromno!!! Izešće nas sve!!! Pogledajte te mačekanje!
Ja: Ali ne stvarno zašto napada svoje?
Robot: Sagnite te se!
Ja: Dole!!!
.......BOOOOOM......
(Veliki robot puca u one koji su nas pratili i čisti ih kao ništa)
Robot: Ja sam X-34. Kućni robot Velenske konfonfederacije.
Krsta: TI KUCNI ROBOT PA KOLIKI SU ONDA TVOJI VLASNICI!!!!
X-34: Izvinite malo sam se nabudžio.
(Tada robot odbaci veći deo svoga tela i iz one mrcine iskoči neki majušni robotić jedva visok 50cm)

X-34: Pa samo da znate da ne izgledam nešto najbolje....
Suzana: Ček ..ček..šta se sada desilo?

Ja: "Jao, vidi ga! Bas si sladak mali robot!"
X-34: "Da li ste dobro?"
Krsta: "Jesmo! Zahvaljujuci tebi!"
(Krsta uzme robota i krene da ga drmusa zahvaljujuci mu.)

X-34: "Ne-e-e-e-ma-a-a-a na ce-e-e-e-mu-u-u-u-u!"
Suzana: "Hej, gromado, pusti malisu na miru!"
Krsta: "O... Izvini! Malo sam se zaneo..."
Suzana: "Sta bi ono malopre sto si izveo?"

Nara: Ček ..ček rekao si Velenska konfederacija....jaoj... Velenci
X-34: Ti mora da si Jotanka zar ne?
Nara: Da..nažalosz možda poslednja
Suzana: Alo bre oćeš da mi kažeš sta si izveo malo pre!
X-34: Pa jel sam vam rekao da sam se bio nabudzio. Doduše ona pojava nije normalna za normalnog X-34. Znaš mi smo jako stari roboti i ja sam na ovoj planeti zarobljen jako puno godina.
Krsta: Pa i vidimo da si jako star. Izgledaš kao kanta
Suzana: Ej ti
Ja: Znači ti želiš da odeš sa ove planete?
X-34: Da..,ali problem je u tome da i kad bi odsao do moje planete verotavtno bi završio u nekom odpadu ili laboratoriji ,a ja to neću! Što me tako gledate? Verovatno mislite pogledajte derpe robota plaši se da umre kao da i može da umre.. Mene su Ha'at ski roboti nekako promenili..da sam i sam bio uspaničen kada sam dobio emocije..
Ja: OK..ali bi li ti pošao sa nama kao član naše družine
X-34: A zašto bi?
Ja: Pa rekao sai da bi voleo da odeš odavde ,ali ne na svoju planetu. Mi imamo naš brod koji može da skoči na bilo koju planetu i tako a..šta kažeš na jedan svemirski safari?
X-34: Nije dovoljno. Moje postojanje nebi bilo skroz ispunjeno.
Ja: A ,a na koji način bi bilo.
X-34: Mi kućni roboti moramo nešto da radimo kako bi imali svrhu postojanja i na taj način smo srećni. Moramo nešto da popravljamo , služimo itd
Ja: Kažeš da nešto stalano popravljaš?
Nara: Na našem da kažem brodu hahaha.. ...ima da radiš 24/7 kako bi uopšte mogao da poleti
Ja: Da znaš da ćeš da se usrećiš kao da si u raju
X-34: Biću srećan
Suzana: Nego šta..
X-34:JA VAS VOLIM!!!

(X-34 skace Suzani u narucje!)

Ja: "Heh izgleda da smo dobili emotivca u ekipi."
Krsta: "A mi kao nismo emotivni?!"
Ja: "Posle svega sto smo proziveli mislim da je jedina emocija koju osecamo panika..."
Krsta: "I to sto kazes. Samo se dernjamo okolo kako ce nas ubiti!!!"
Nara: "Kad smo vec kod toga, izgleda da ste zaboravili da na ovoj planeti STVARNO hoce da nas ubiju! Hajde da begamo odavde, da sto pre nadjemo... Brod... Hahahaha.... Ne mogu da se suzdrzim!"
Suzana: "Covece... Nepopravljiva si; ako nas nadju bice zbog tebe... Grrr"
Ja: "Ne bi da vas prekidam, al' imam osecaj da nas posmatraju..."

X-34: Ej znam da bi me jos drzala medju grudi ali mislim da je vreme da me spustis
Suzana: Ah...PERVERZNJAKU...
-----DOOOM/-----
(Suzana zakucava malog X-34 za pod)
Ja:
X-34: Dobro bre zeno nisam mislio tako brzo...
Nara: Ahaha... ...nego izgleda da rulja robota ide ka nama...

Krsta: Joj..ovi izgledaju po svemu kao da su iskocili iz Transformersa
X-34: Dolazi elitna garda! Moramo da se sakrijemo pod hitno!
Ja: Mozes li da lociras nas brod gde se nalazi , odnosno da li ima sposbnost
X-34: Mogu ,ali to ce malo da potraje.. U medjuvremenu moramo da bezimo odavde!
(X-34 pocinje da adsopbuje one sve komade metala i...)

Ja: Ne znam na koju foru to radis ali mocno je!
Suzana: Sta bre?