Зашто су људи једини примати без крзна?

od **Dr.Jackson** Sub Nov 19, 2011 8:34 am

Неуобичајено за сисаре, људе не прекрива спољни заштитни слој крзна иако су нам преци били, а најближи сродници још увек јесу, прекривени длакавим покровом. Иако је број длачних фоликула код људи једнак ономе код наших предака, ипак можемо рећи да имамо голу кожу. Неки од разлога људској голотињи су кожни паразити, полна селекција, живот у сталним затвореним настамбама, али и могућност прилагођавања спољним температурама.

Први хоминиди развили су се у источном делу Африке и фосилни остаци упућују да су преци првих људи имали крзно. Прва теорија о губитку крзна говори о кожним паразитима. Искуства и данас показују како је много лакше скинути паразите с голе коже него с коже обрасле густим длакама, а познато је и да неке врсте паразита живе искључиво уз длачне израслине. Кожни паразити, велики су проблем за све животиње, а уколико су ти паразити преносиоци болести, потребно је на време реаговати. Код кожних паразита уопштено важи правило - што се пре скину, мања је шанса од потенцијалне заразе. Заражени крпељи код људи могу узроковати Лимеову болест и разне вирусне инфекције, буве су познате као преносиоци бактерије узрочника куге, док уши могу узроковати тулеремију, енцефалитис и друге смртоносне болести.

Но према тој теорији, зашто мајмуни имају крзно? Познато је да мајмуни живе у групама и велики део времена потроше на међусобно чишћење крзна од кожних паразита. Овакав облик интеракције опстао је код ових примата због социјалног повезивања током чишћења крзна. С друге стране, људи су еволуционим напретком почели да живе у настамбама те су мушкарци одлазили у лов док би жене остајале и бринуле о потомству. Социјално повезивање чишћењем крзна није више потребно због напреднијег социјалног устроја, а крзно би било дом опасним паразитима којих би сада било више због живота људи у сталним настамбама. Људи су једини припадници примата који су постали жртве бува, управо због живота у сталним настамбама. Длакавост више није имала смисла ни због могућности прилагођавања спољним температурама животом у затвореним настамбама, коришћењем ватре те могућношћу заштите тела одећом. Одећа је омогућила да недостатак крзна више не буде ни ограничавајући фактор при насељевања хладнијих подручја.

Иако су теорије о паразитима, животу у сталним настамбама и прилагођавање на температуре ипак само теорије, пример човека као голог сисара није једини у животињском свету. Слична теорија о губитку крзна због прилагођавања на сталну температуру околине показују и животиње из реда глодара. Слепо куче (Хетероцепхалус глабер) наликује на кртицу иу потпуности је без длаке, иако су преци ове врсте били прекривени крзном пре него што су почели да живе под земљом. Живот ове врсте сисара под земљом, у околини где је могућност добијања кожног паразита велика, али где су температуре регулисане и сталне, може се упоредити с губитком крзна код човека.

Длаке на глави човека остале су једине које су штитиле тело од високих и ниских температура. Коврџава коса становника Африке служила је као зона која би штитила главу од прегревања, док је дуга коса становника Азије штитила подручје главе и рамена од хладних ветрова. Остатак густих длака у подручју главе може се објаснити еволуционим наслеђем. Док трепавице служе у одбрани очију од прашине или песка који могу иритирати или оштетити око, обрве су нам остале као средство за гестовна експресију, а ефикасне су иу заштити очију од капљица зноја које се циједе са чела. Длаке у подручју гениталија и испод пазуха служе у сакупљању феромона битних за сексуалну интеракцију.

Мушкарци су еволуциони стекли склоност одабира партнерке на основу длакавости тела. Привлачније су биле оне жене које су имале мању длакавост тела. То је упућивало на већу шансу да потомци буду без длака како не би били жртве паразита те били способни као ловци. Хендикеп-ефекат пак узрокује да жене бирају мушкарце са што више длака по телу. Наиме, како би тело било прекривено одећом, видљив део тела била би глава те се као еволуционо наслеђе на лицима мушкараца одржала брада која би лице чинила масивнијим, што има утицаја у одабиру полних партнера. Овакве типове полних карактеристика и понашања можемо приметити и данас, као и чињеницу да велики део времена посвећујемо управо бризи око свих својих длака.

Извор: биологија.цом.хр