Piratsko putovanje!

49

Nikome nije lako... Relg kaze da je ovaj dijalekt Ulskog jezika dosta jednostavan sto se fonda reci tice, ali da jedna rec moze znaciti citavu recenicu...

Nista, ostaje da plovimo kud nas struja nosi...

50... Nadam se da neće da bude katastrofalno... Šta da se radi.

Diži jedra! Veslači, dosta je bilo lenčarenja - na posao! Ti, žgoljavi, nemoj da misliš da te ne vidim - veslaj!

51

Nista to nije,.. nadam se... Glave gore i u avanturu!!!

(Mukica, onaj mrsa se uplasio, pa ne moze ni veslo da drzi.. )

52... Šta da radim kad sam strašan...

53...

Sta, ovde igramo "good cop - bad cop" :P

54...

Ne, ja sam dobio pozivnicu da dođem sa svojom kohortom kao pratnja za vas ostale. Ne znam ko me je pozvao, ali debelo plaća za vašu sigurnost.

Ovo je naša slika sa prethodnog pohoda:

55

Zanimljivo...
Da sacekamo Dr Jacksona da se probudi, pa da ga pitamo za ovo tajno finansiranje, posto sam i ja ovde po pozivu [mislim da me i previse placaju za brodskog muzicara... doduse, muzicara koji je obucen za borbu prsa u prsa - nije da se hvalim, ali ucio me Dzeki Cen ove dimenzije]...

56... Dobar učitelj... Ume odlično da se snađe u svakoj situaciji, a da ne pominjem što svakodnevne objekte koristi odlično u svoju korist.

Mene je u borbi obučavao veliki oružar kraljevstva Rax, Sgrod lično, a opremu je za celu kohortu (razne spodobe su u njoj) napravio kovač na obali reke Stiks (lavu iz reke je koristio za topljenje i grejanje) od meteorskog gvožđa, a omađijala ga je čarobnica Rel (mračna vilenjakinja). Rax-i su poznati kao veoma svirepi borci, tako da ne bi trebalo da imamo previše problema na koga god da naletimo.

Mene dovoljno plaćaju da nema potrebe da pitam ko plaća (plaća me desetostruku cifru u odnosu na prosek do sada), ali ako slučajno načujem sigurno neću to ime zaboraviti...

57
Ovo sam ja...
Mene ni ne placaju....
Ja ne znam ko je mene unajmio samo je rekao da trebamo da dodjem na brod radi potrage za neko najvece blago i ja dosao...
Nego kako se zove ovaj brod uopste?
Mene su obucavali Lightertropi (neka vesta andjela takoreci koji ne smeju da se mesaju u nas svet) pa sam ih ja zaje*o i sam sad sam kao Anubis u Stargate-u polu uzdugnut haha...takoreci besmrtan sam... Kakav sam baja a?
PS:Krila mi se razvlace prema potrebi...mada ne mogu puno da letim posto mi je to kazna za prevaru...ja sam ti vala ki ranjeni orao...

Ej bre ko nece radi nemoj da ga spalim gromom!!!

58

Tebe su kao malo zeznuli? Izlažeš se riziku, a nemaš ništa od toga...

59...jok nego sam ja njih zeznuo ali morao sam da platim cenu....
Imam besmrtan u bukvalnom smilsu i mogu da spaljujem sa gromovima i da stvaram elektricne kugle
a ako mislis za pare...pa ja nisam ni trazio pare a rizik kakav rizik ja i ako umrem moje energetsko telo ce opstati i ponovo se formirati

60... Mislio sam na pare... Radiš, a ništa ne dobijaš za taj posao.

Ja dobijam ogromnu količinu zlata dnevno za ovo, ali ja ipak moram i da plaćam vojsku (one koji su živi i/ili imaju dovoljno mozga da traže zlato).

Ni ja nemam problem sa umiranjem jer ovaj oklop što nosim na sebi će me ponovo reanimirati u slučaju smrti. Loša strana je što oklop ne može da se skine - srastao je direktno u kosti (bolelo je prvih stotinak godina, posle sam se navikao).

61....ah pa nisam ni trazio..mene to ne interesuje...a nemam ni potrebe za parama...ja mogu da pravim zlato,srebro...itd.
PS:To ne smem cesto da koristim da me nebi ovi uhvatili ali kad mi nesto treba sto da ne...ili ga naprosto spalim...
Tako da ja se nisam ovde zbog blaga vec zato sto sam cuo da se u blagu kriju neki veoma mocni atikviteti da kazem magicni koji su vekovima mnogi heroji a i pirati trazili..

Oklop ti je srastao sa kostima,ajajuc....

62... Da znaš da jeste ajajuc... Da nije bilo mračnih vilenjaka koji su me skrpili posle parcijalne demonizacije i bliske smrti ne znam šta bi bilo samnom.

Evo da napišem i kako sam dobio oklop:
Pre 150 godina ja sam bio lovac na demone i jednog dana sam morao da ubijem veoma opasnog demona koji je terorisao okolinu Crne šume. U njegovoj pećini smo se borili satima. Demon je uspeo da mi zada desetine teških povreda od kojih bi svaka bila smrtonosna (gubitak krvi vremenom bi doveo do smrti). Kada je prišao da mi zada poslednji udarac i zamahnuo kandžama uspeo sam da mu probodem srce mačem i ubijem ga. Tada se dogodilo nešto na šta nisam mislio. Demon je pao preko mene i pritisao me uz kameni pod. Iz njegovog beživotnog tela je curila krv preko mojih rana i mešala se sa mojom krvlju. To me je održalo u životu, ali me je to i promenilo. Nekoliko dana kasnije u pećinu je ušla grupa mračnih vilenjaka koji su takođe bili poslati da ubiju demona. Oni su me oslobodili i polumrtvog odneli u njihov grad. Tamo su mi stavili oklop kako bi me spasili i naučili me kako da kontrolišem bol. Naučili su me da se koristim i demonskim sposobnostima koje sam dobio: vatreni dah, nadljudska snaga i brzna i vatrena projekcija (vrsta teleportacije, ali prouzrokuje velike vatrene "eksplozije" na početnoj i krajnjoj destinaciji). Takođe naučili su me veštini nekromansije što mi omogućava da svoje poražene protivnike pretvaram u svoje nove podanike.

Inače, ne znam da li su te obavestili, ali od celokupnog blaga, možeš da zadržiš samo jedan predmet, a ostalo moramo da odnesemo poslodavcu.

63..lele pa ti si Necromancer onda

64... Između ostalog...

65.... Lepe vi tu pricice imate... Moja nije nista u poredjenju sa vasom...

Brod se zove - Battle Shadow

A evo i moje pricice:
Ja sam "samo covek", ali... Rodjena sam na Zabavljackom brodu u Severnim vodama, i dok smo bili na jednom ostrvu, ne bili ukrpili koju paru, mog oca su oteli "Plemici Sveta" zato sto je jednog od njih bez straha pogledao u oci. Postao je njihov rob. Nesto kasnije, kada se nasa posada oporavila od strasnog gubitka, oni su resili da nastave dalje uprkos svemu, ali sam ja ostala na ostrvu, a bilo mi je tek 8 godina. Jednog dana sam pojela ukleto voce i dobila sposobnost da se potpuno ili delimicno pretvorim u beloglavog supa. Posto sam shvatila da cu uz ovu sposobnost imati mogucnost da povratim oca, pocela sam naporno da treniram, kada me je video ucitelj Chanki. Kad mi je bilo 15, otisnula sam se u svet u potrazi za ocem, i tako dosla do Plemickog ostrva, gde sam uz malo lukavosti oslobodila oca, koga sam istog trena poslala na ostrvo kod Chankija. Ipak, kako su mi plemicke vojske bile za petama, nisam mogla da odem sa ocem, nego sam odletela u nepoznatom pravcu. Danima sam letela, dok se od iscrpljenosti nisam srucila na brod Straw-hat pirata, i ubrzo postala njihova "nakama", iliti prijatelj i saborac. Nakon nekog vremena, u jednoj od avantura sam se izgubila, dok su oni nastavili dalje. Preko novina sam im poslala sifrovanu poruku da cemo se zajedno naci na konacnom ostrvu, gde se nalazi blago...
... I tako me evo ovde, sa vama. Skoro mi je 20, tako da vec skoro 5 godina trazim drugove... Moj motiv nije blago, vec ponovni susret sa "nakamama"

Komplikovano, a?

Inace, ovo sam ja u punoj pticjoj formi:

66... Lepa pričica... Manje fizički bolna od moje, ali emocionalno mnogo dublja. Drago mi je da imamo nekoga kao što si ti na brodu.

67...

Now you made me cry... Haha, hvala!!!

Covece, citajuci tvoju pricu, skoro da sam osetila tvoj bol... Ali Jacksonove peripetije i zapleti ko je koga zavrnuo su svetsi... Pogubila sam se

Izgleda da sam ja prosao najbolje od svih vas

Znam tu sam majstor da pogubim citaoca...

69....

je l' se to oluja priblizava?!

Olaf??

70...bogami nece ovo da sluiti na dobro....

71

OK, drz'te se dobro!!!

72.....eh da me Ovi ne posmtraju ja bi sad napravio vodu kao ulje da bude mirna...

73... Možemo to da sredimo... Šta kažeš da ja napravim magluštinu? Možda neće moći da te vide.

Olaf: Denne storm er meget farligt! Hold det gode!
Mislim da prevod nije neophodan...

Jedra na polovinu! Veslači zapnite! Kormilo, 20 stepeni nalevo, postavite nas pramcem ka talasima!